Русија је наводно развила напредни симулатор нуклеарне експлозије на тлу који је пројектован да понуди визуелну симулацију кључних оптичких индикатора, укључујући ефекат удара, светлосни блиц и облак прашине печурке који је последица експлозије изазване употребом нуклеарног наоружања.
Информације да су руски научници на Војној академији за логистику, названој по генералу армије А.В. Хрулев, развили најсавременији симулатор за нуклеарне експлозије на земљи, пренела је руска државна медијска агенција ТАСС.
Овај недавно патентирани симулатор је дизајниран да унапреди обуку војних јединица, посебно оних унутар копнених снага, за борбене операције у окружењима која укључују нуклеарно оружје.
Патент описује примарни циљ симулатора као пружање реалистичне визуелне репрезентације критичних елемената повезаних са земаљском нуклеарном експлозијом, укључујући ефекте удара, заслепљујући светлосни блиц и култни облак прашине печурака.
Технологија је спремна да се интегрише у вежбе војних јединица и практичне сесије обуке. Ово има потенцијал да значајно побољша спремност копнених снага за ангажовање у сценаријима употребе нуклеарног оружја.
Примена симулатора нуклеарне експлозије примениче се и на јединице специјализоване за радијационо, хемијско и биолошко извиђање терена.
Извештај сугерише да ће симулација играти виталну улогу у усавршавању способности ових јединица, помоћи у одређивању параметара експлозије и омогућавању прецизне идентификације епицентра.
Русија и САД
Москва је открила напредни симулатор за нуклеарне експлозије на земљи у јеку појачаних тензија са НАТО пактом предвођеним, пре свега, САД.
Све се дешава неколико дана након што је Русија одбацила предлог САД за наставак преговора о контроли нуклеарног наоружања, наводећи као разлог опасно окружење које ствара стална подршка САД Украјини.
Министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је предлог о поновном покретању преговора као „неприхватљивим“, истичући неопходност да Вашингтон преиспита свој став о сукобу Русије са Украјином пре него што дође до значајних разговора.
Споразум о нуклеарном наоружању
Неслагање око обновљања преговора изазива забринутост због потенцијалне нове трке у наоружању, посебно пошто је предвиђено да нови споразум СТАРТ који су потписали бивши председници САД и Русије Барак Обама и Дмитриј Медведев 2010. године, истиче 2026. године.
Споразум поставља ограничења за америчко и руско нуклеарно оружје, а истовремено дозвољава приступ инспекцијама на лицу места како би се проверило да ли обе стране поштују договор. Међутим, ове инспекције су обустављене 2020. године због пандемије корона вируса и тек треба да се наставе.
Путин суспендовао учешће Русије у споразуму
У фебруару 2023. године, руски председник Владимир Путин суспендовао је учешће Русије у споразуму СТАРТ, наводећи као разлог „лицемерје и цинизам“ САД и НАТО-а у погледу њихове подршке Украјини.
Истовремено, Бајденова администрација наставља са непоколобељивом подршком Украјини, издвајајући милијарде помоћи, суочавајући се са противљењем појединих републиканаца у Конгресу који захтевају преиспитивање помоћи страним земљама.
У међувремену, увођење земаљског симулатора нуклеарне експлозије означава значајно побољшање у обуци руских војника за борбена дејства у сценаријима употребе нуклеарног оружја. У позадини текућег сукоба са Украјином, Москва показује спремност својих нуклеарних снага.
Војне вежбе за нуклеарни напад као израз спремности или слабости
У октобру 2023. Русија је извела „масовне” вежбе за нуклеарни напад уз помоћ ракета из копнених силоса, нуклеарних подморница и авиона бомбардера дугог домета, које је лично надгледао председник Владимир Путин.
Вежбе су имале за циљ да симулирају реаговање на хипотетички нуклеарни напад који је иницирао непријатељ, показујући стратешке офанзивне способности Русије.
На другој страни, водећи западни истраживачки центар, Међународни институт за стратешке студије (ИИСС), приметио је да је текући рат у Украјини поткопао поверење Русије у њене конвенционалне војне способности.
Ова промена у перцепцији подигла је значај нестратешког нуклеарног наоружања за Москву, наметнувши се као кључна стратегија за одвраћање и супротстављање НАТО-у у потенцијалним будућим сукобима.
Извор: Медији
