Свет

КИНА ВИШЕ НЕМА МИЛОСТИ: Најжешћи удар на САД

Две силе такмиче се за већи утицај у области безбедности

Афрички континент са својим значајним, како економским, тако и демографским потенцијалима, постао је поприште растућег ривалства Кине и САД, које се са трговине сада прелива и на конкурентност у безбедносној сфери.

Кинеске војне иницијативе у Африци датирају из 2015. године, када је, пре Генералне скупштине УН, кинески председник Си Ђинпинг наговестио да је Пекинг заинтересован да се укључи у афричке безбедносне механизме, обећавајући 100 милиона долара војне помоћи Афричкој унији за стварање Афричких резервних снага.

Од тада је Кина постала други највећи извозник оружја у Африку, са 20 одсто укупног извоза, док је испред ње само Русија са 30 одсто, а Пекингу у леђа гледају Француска са 9,5 одсто и Сједињене Државе са 5,4 одсто.

Кинеска народноослободилачка армија је 2017. године успоставила и своју прву војну базу у Африци у Џибутију, у коме се такође налазе војне испоставе САД, Немачке, Шпаније, Италије, Уједињеног Краљевства, Јапана и Саудијске Арабије.

Отварање кинеске базе на источној обали изазвало је спекулације да би Пекинг исто могао да учини и на афричкој обали Атлантика, у Екваторијалној Гвинеји. То се још није остварило.

У августу 2023, „Саут чајна морнинг пост“ известио је, међутим, да је највећи кинески произвођач оружја, „Норинко“, по први пут отворио регионалну канцеларију у западној Африци, тачније у Сенегалу, показујући, наводно, тако спремност „кинеских одбрамбених компанија да храбрије изазову своје западне колеге у пословању, утицају, јачању партнерстава и позиционирању Кине као пожељног партнера“.

Непосредно пре свог свргавања, председник Габона Али Бонго је на састанку са високим америчким званичником признао да је тајно обећао кинеском лидеру Си Ђинпингу да би Пекинг могао да стационира војне снаге на атлантској обали Габона .

Како је објавио „Волстрит џорнал“, узнемирени главни заменик америчког саветника за националну безбедност Џон Фајнер позвао је Бонга да повуче понуду, пошто Сједињене Државе Атлантик сматрају својим стратешким предњим двориштем, а на кинеско војно присуство тамо гледају као на озбиљну претњу америчкој безбедности.

„Када Кинези почну да њушкају по афричкој приморској земљи, ми постајемо нервозни“, цитирао је „Волстрит џорнал“ Финера.

Али, након што је Бонго збачен, САД су започеле преговоре са новим вођом генералом Брисом Олигуи Нгуемом, а на њиховом првом састанку, на маргинама Генералне скупштине УН, нови лидер Габона рекао је да разуме забринутост Сједињених Држава због кинеског војног присуства у Атлантику, те да претходни габонски лидер није имао потписан споразум са Сијем, већ се све заснивало на усменом договору.

Амерички и габонски званичници, како пише „Волстрит џорнал“, тренутно преговарају о споразуму о сарадњи у области одбране и обукама како би помогли Габону да осигура своје границе.

Исто тако, у новембру 2023. године, Бела кућа је одлучила да Габон ове године буде домаћин поморских вежби Западне и Централне Африке које предводе САД.

Истовремено, амерички званичници остају забринути због могућности градње кинеске војне базе на обали афричког Атлантика.

Екваторијална Гвинеја остаје међу највероватнијим опцијама. Њен председник Теодоро Обианг Нгуема уверава да није добио никакав предлог Кине за изградњу базе, али је признао да земља сарађује са Пекингом у погледу војне обуке и снабдевања одбрамбеним материјалом.

Извор: Медији

Ознаке