Свет

КОД КИНЕСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ПИСМО КОЈЕ МОЖЕ ДА ЗАУСТАВИ РАТ У УКРАЈИНИ? Ево ко је пренео ТАЈНУ ПОРУКУ

Фото: Јутјуб

Супруга украјинског председника Олена Зеленска није отишла у Давос само да би присуствовала годишњем Светском економском форуму и том приликом одржала говор о тешкој ситуацији своје земље. Овога пута јој је супруг Владимир Зеленски поверио задатак који би могао да доведе до краја рата. Наиме, она код себе има писмо у ком се налазе захтеви њеног мужа за улазак у преговоре са Русијом. Шта тачно пише у писму вероватно не зна ни она, а први ће их прочитати кинески председник Си Ђинпинг. Стога читав свет са нестрпљењем ишчекује одговор на два питања – шта Зеленски захтева и зашто се обраћа баш Ђинпингу?

Наиме, планирано је да Зеленска писмо уручи најважнијем члану кинеске делегације – потпредседнику владе те земље Лиу Хе, како би га он даље предао Ђинпингу.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Претпоставља се да би Ђинпинг после тога о садржају писма разговарао са руским председником Владимиром Путином.

Шта би могао да буде услов Зеленског?
Непосредно након што су се појавиле информације о задатку Зеленске, у јавности се повела спекулација о томе шта би у њему могло да пише.

Обзиром да се Украјина налази под сталним руским нападима, претпоставља се да је основни услов за било какве разговоре да они престану.

Ипак, чини се да то не би било довољно, што је својевремено потврдио и сам Зеленски рекавши да захтева да се руске трупе у потпуности повуку из његове земље, укључујући и Донбас и полуострво Крим који се налазе под руском контролом од 2014. године.

Како је навео, то је услов који се неће мењати.

„Да бисмо разговарали, потребно је да се вратимо на тренутак када су наше државе разговарале – а то је било пре рата и пре 2014. године. Од те тачке можемо да покушамо да то питање решимо дипломатским путем“, рекао је украјински председник пре нешто више од месец дана.

Такође је изразио уверење да ће Русија „једног дана“ имати руководство са којим ће Украјина моћи да комуницира, уз услов да Москва не води рат и не поставља ултиматуме.

„Хоће ли се вратити односи као пре овог рата? Сигуран сам да не. Однели су многе људе и животе. Друштво им то неће опростити. Али, након враћања територија – у зависности од тога по којој цени их вратимо – политички односи ће постојати. И не треба да диктирамо друштву како да се понашамо према држави која је јуче хтела да вас збрише с лица земље“, поручио је Зеленски.

Такође је својевремено наводио да ће Русија морати да поништи референдуме спроведене у септембру ове године. И сам је потписао декрет којим је руску анексију делова Украјине прогласио ништавом, а такође је потписао још један декрет 30. септембра у којем се наводи „немогућност преговора“ са руским председником Владимиром Путином.

Мировни план би могао да се састоји од 10 тачака

Друго питање које се поставља јесте шта би се десило да Путин пристане на ово. Претпоставља се да би тада уследио мировни план Зеленског од 10 тачака, који је изнео у новембру прошле године на самиту Г20 земаља.

Пре свега, он захтева сигурност од радијације и нуклеарне активности, с фокусом на враћање нивоа сигурности око Запорожја, највеће нуклеарне електране у Европи, која је тренутно под руском окупацијом.

Затим, Зеленски жели и сигурност снабдевања храном, што укључује заштиту и осигурање извоза украјинског жита најсиромашнијим нацијама света.

Следећи услов је енергетска сигурност, с фокусом на ограничења цена руских енергената, као и помоћ Украјини за обнављање енергетске инфраструктуре, половине које је оштећена у руским нападима.

Затим, захтева ослобађање свих затвореника и депортованих, укључујући ратне заробљенике и децу депортовану у Русију.

Жели и да се обнови украјински територијални интегритет и прихвате украјинске границе од Русије према УН-овој повељи.

Такође, услов је и повлачење руских трупа и престанак сукоба, враћање украјинских државних граница с Русијом.

Следећи захтев је оснивање посебног трибунала за процесуирање руских ратних злочина.

Затим, превенцију екоцида и заштиту околине, с фокусом на разминирање и обнову постројења за обраду воде.

Следећи услов је превенција ескалације сукоба и изградња сигурносне архитектуре у евроатлантском простору, што укључује и гаранције према Украјини.

На крају, захтева недвосмислену потврду завршетка рата, укључујући потписивање документа од укључених актера.

Русија не пристаје на уступке
Са друге стране, мало је извесно да ће до преговора уопште доћи. Пре свега, Кремљ је више пута нагласио да неће чинити такве уступке и да Украјина мора да прихвати да је остала без дела територије и да су грађани који живе у припојеним регионима сада руски држављани.

Такође, пре нешто више од месец дана шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да Русија не намерава ни са ким да разговара на основу „формуле мира“ коју је предложио Зеленски.

„Очигледно је да Кијев није спреман за дијалог. Износећи разне идеје и „формуле мира“, Зеленски гаји илузију да ће уз помоћ Запада издејствовати повлачење наших трупа са руске територије Донбаса, Крима, Запорошке и Херсонске области, исплату репарације од стране Русије, њено признање кривице на међународном суду и тиме слично. Наравно, под таквим условима нећемо разговарати ни са ким“.

Такође, руски званичници су често истицали и да у Украјини нема довољно „јаког државника“ са којим би могло да се преговара.

Зашто баш Си Ђинпинг?
Такође се поставља и питање, зашто баш кинески председник?

Пре свега, многи кинески званичници све чешће оптужују Путина да је „нестабилан“, означавају значајну прекретницу у пријатељским односима између Русије и Кине.

Сада се чини да председник Си Ђинпинг можда даје све од себе да се преко својих званичника дистанцира од Путина и његовог рата, јер се кинески лидер сада фокусира на побољшање својих дипломатских односа са Западом.

Откако је Русија напала Украјину, Си је престао да јавно критикује Путина због рата, али у новембру је издао директно упозорење руском председнику да не користи нуклеарно оружје у Украјини у свом највећем јавном прекору који је до сада упућен Кремљу.

У јавности је кинеско министарство спољних послова углавном понављало руске флоскуле о експанзионизму НАТО-а, „хладноратовском менталитету Запада“ и осуђивало новинаре због коришћења речи „рат“ или „инвазија“.

Али како су московске снаге разбијене на бојном пољу, кинески тон се променио. На самиту у Узбекистану у септембру, Путин је био приморан да јавно призна да је Си имао „питања и недоумице“ након састанка с њим.

 

Извор: Нова