Било да одобри или не одобри дипломатски статус особљу Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, Србија би могла да буде у проблему. Ако то учини, забошће „прст у око“ Европској унији и САД а, ако не, замерке би могле да стигну са руске адресе.
Иако ни по чему није питање свих питања односа између Србије, истока и запада, Центар је стални камен спотицања пре свега Русије и Америке. Са једне стране, Русија инсистира на његовом хуманитарном карактеру, и негира могућност прављења војне базе, док САД наводе да их Центар брине, и да нема разлога да особље добије имунитет ако је реч о хуманитарним активностима.
СНАЖНА ПОРУКА РУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА! Путин рекао Колинди: КО НАПАДНЕ СРБИЈУ, РАТОВАЋЕ С РУСИЈОМ!
Све ово се, нажалост, дешава преко леђа Србије која, за сада, не подлеже руском утицају. Међутим, нико са сигурношћу не зна да ли ће тако наставити и да се понаша, с обзиром на све чешће инсистирање руске стране да се статус Центра што пре реши.
Зато се и поставља последница ако се приклони једној или другој страни.
– Kако год да се Србија постави у овом случају, највероватније ћемо имати неку врсту проблема. Зато сам утиска да ће се цела прича одлагати до у недоглед – каже докторанд Факултета политичких наука Бобан Стојановић.
Ипак, наводи он, проблеми би вероватно били мањи ако се, рецимо, „наљуте Руси“. Можда би у том случају могло да дође до евентуалног захлађења односа, али не више од тога.
– То захлађење би могло да се, на пример, одрази на економску сарадњу, али у суштини Русија није за Србију тако важан и значајан економски партнер. Мало је вероватно и да би ово утицало на промену њиховог става када је у питању Kосово – каже Стојановић, уз опаску да не зна „који би механизам они могли да користе да нам загорчају живот“.
Успоравање евроинтеграција
Међутим, ситуација је нешто другачија ако Србија промени досадашњи став, и ипак се одлучи да запосленима у Центру додели имунитет. Можда би то, објашњава Стојановић, више засметало Европској унији него САД. У том случају, могло би да се деси да Србија, рецимо, никада не отвори, или никада не затвори поглавље о спољној политици и безбедности.
– Могло би да дође до успоравања евроинтеграција, а можда и захлађења односа, а у питање би могла да се доведе и намера Србије да приступи ЕУ која нам је, ипак, много ближи и важнији партнер него САД. Наравно да се то не би свидело ни Америци, јер се и они посредно питају о свему – прича Стојановић.
Опредељење Србије је ЕУ
Сличног става је и Предраг Петровић, извршни директор Београдског центра за безбедносну политику који каже да би „шетета“ по Србију била мања, ако изостане давање имунитета, јер је опредељење Србије ЕУ.
– На Србији је да спроводи конзистентну политику јер се одлучила да приступи ЕУ, и наравно да би државама чланицама сметало ако би се одлучила за доделу имунитета. Последице би могле да буду разне, од захлађења односа, успоравања евроинтеграција, одуговлачења са преговорима, разних врста затезања – каже он.
Нестабилност и у СПС
Ако би се ипак десило да Србија остане при свом садашњем ставу, и особљу Центра не одобри имунитет, не би било изненађење да у неком тренутку дође до погоршања односа.
– То би могло да се огледа у слабљењу подршке у, на пример, спољно-политичким активностима. Такође, није тајна да је део владајуће већине, пре свега из СПС близак са Русијом, па би можда на том пољу могло да дође до нестабилности – прича Петровић.
Давање имунитета запосленима у Центру могло би да се посматра и као питање процене војне неутралности и склоности Србије западним вредностима.
ЗВЕЗДА РАЗБИЛА БАРСУ: Бјелица и Рочести бацили на колена Каталонце!
Управо је решавање статуса Руско-српског хуманитарног центра била тема разговора пре два дана између српског председника и руског амбасадора Александра Вучића и Александра Чепурина.
Случајно или не, само дан након тог састанка, Вучић се срео са америчким амбасадором Kајлом Скотом.
Извор: Blic.rs
