Председник Светског удружења за васкуларно здравље (ИСВХ) и кардиолог професор др Небојша Тасић потврђује и да је све више млађих болесника са акутним коронарним синдромом и да је висок притисак постао убица 21. века.
Од високог притиска у свету болује сваки пети, а у Србији сваки други грађанин. Ова болест, која се некада сматрала болешћу старих, данас је све присутнија међу српским тинејџерима од свега 19 година, који су постали свакодневни пацијенти, упозоравају врхунски српски кардиолози.
Они напомињу да је због тога повећан и број инфаркта и шлогова до навршене 30 године. Зато лекари апелују да млади морају више рачуна да воде о свом здрављу.
Кардиохирург проф. др Миљко Ристић каже да висок крвни притисак узима маха и да све више људи болује од њега, а да чак то и не зна.
– Најстрашније је то што ова болест, како је ми називамо, „тихи убица“, јер годинама може проћи од њеног откривања, погађа све млађе, па се међу пацијентима скоро свакодневно нађу млади од свега 19 година. То јасно говори да је ситуација алармантна и да мора да се подигне свест људи о последицама које носи са собом притисак. Раније, пре 50 или 100 година људи уопште притисак нису лечили нити је он био бољка међу младима. Данас је то сасвим другачије, што због нездравог начина живота, гојазности, алкохола, цигарета, тако, али и због стреса, који је главни узрочник. Стреса у школи, у кући, на послу, у саобраћају, због новца…. – објашњава др Ристић и наглашава:
– Када ви са 20 година већ имате озбиљан проблем са притиском, постоји велика опасност да са једва напуњених 30 година доживите инфаркт или шлог, који су водећи узроци смрти у нашој земљи, али и било које друго кардиоваскуларно обољење. Страшно је кад имамо младе пацијенте с притиском који умру од срчаног или можданог удара – каже др Ристић.
На питање како се препознаје висок притисак проф. др Ристић каже:
– Као прво, притисак већи од 140 са 90 веома је опасан и захтева лекарску контролу. Међутим, поред вредности на апарату за мерење, ту су и симптоми попут главобоље, зујање у ушима, вртоглавице, сметњи са видом, замарања и губитка ваздуха. Веома је битно да младеж редовно иде на систематске прегледе, контролише маст и шећер, без обзира на године – истиче доктор.
Да је висок крвни притисак подмукла болест која лагано оштећује срце и крвне судове и све више погађа млађу популацију, потврђује и кардиолог, редовни професор Медицинског факултета у Београду и председник Удружења за хипертензију Србије проф др. Весна Стојанов.
– Уколико пацијент дуго има нерегулисан високи крвни притисак, долази до постепеног повећања срчаног мишића, односно хипертрофије срчаног мишића, а она води у срчану слабост и изненадну смрт. Код старијих људи последица нелечене хипертензије јесте и стабилна и нестабилна ангина пекторис, инфаркт миокарда и срчана слабост као тешко обољење од ког 85 одсто болесника умире током првих пет година – каже др Стојанов и додаје:
– Од укупног броја болесника који имају високи крвни притисак лечи се, нажалост, сваки трећи, а тек сваки десети стабилизује притисак. Данас је могуће лечити и најтеже облике хипертензије и фармацеутска индустрија развија све ефикасније лекове уз које се може доживети дубока старост, али морам истаћи да је то могуће једино уз адекватну сарадњу пацијената са лекарима. Управо је високи притисак најзначајнији фактор ризика за настанак инфаркта и шлога, а само заједничким напорима лечењем хипертензије могу се спречити тешке последице – каже др Стојанов.
Председник Светског удружења за васкуларно здравље (ИСВХ) и кардиолог професор др Небојша Тасић потврђује и да је све више млађих болесника са акутним коронарним синдромом и да је висок притисак постао убица 21. века.
– Стога није више реткост да се збрињавају млађи од 30 година који су доживели инфаркт или шлог. Зато је важна превенција, али и да се промене животне навике, смањи телесна тежина, да се здраво храни, редовно вежба и не игноришу симптоми и тегобе. Веома је важно обратити се и специјалистима или удружењу за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога и на време почети са терапијом – каже саговорник
Извор: Srbijadanas.com/ Информер.рс
