Уставни суд БиХ је поништио резултате референдума одржаног 25. септембра зато што је референдум проведен на основу Одлуке о расписивању републичког референдума од 15. јула за коју је Уставни суд утврдио да није у сагласности са Уставом БиХ, те супротно налогу Уставног суда из Одлуке о привременој мјери од 17. септембра.
На пленарној сједници у Сарајеву Уставни суд је усвојио захтјев члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића и других „за решавање уставноправног спора са ентитетом Република Српска“ у вези са Одлуком о расписивању републичког референдума од 15. јула, саопштено је из Суда.
Уставни суд БиХ обавио је прелиминарну расправу о процедуралним питањима у вези са захтјевом предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Младена Босића за оцјену уставности Одлуке о усвајању Јединственог програма обраде пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године од 18. маја 2016. године и Јединственог програма. Одлуку у вези са овим захтјевом донијеће на наредној пленарној сједници.
Агенција за статистику БиХ донијела је 18. маја, без сагласности представника Републике Српске, одлуку о јединственом програму пописа становништва из 2013. године којом су 196.000 пописница постали резидентни становници.
Суд је утврдио да наведена одлука није у сагласности са Уставом БиХ /чланом И/2. и чланом ВИ/5./ зато што је њом утврђено референдумско питање о којем већ постоји коначна и обавезујућа одлука Уставног суда, коју су дужни поштовати сви органи и институције јавне власти.
Уставни суд је делимично усвојио захтјев Боже Љубића, који је у вријеме подношења захтјева био председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, за оцјену уставности одредаба чланова 10.10, 10.12, 10.15. и 10.16. потпоглавље Б Изборног закона БиХ и одредаба члана 20.16А поглавља 20 —Прелазне и завршне одредбе Изборног закона.
Суд је утврдио да одредба по којом се „сваком конститутивном народу даје једно мјесто у сваком кантону“ и одредбе поглавља 20 — Прелазне и завршне одредбе члана 20.16А став 2. тачке од а до ј Изборног закона нису у складу са Уставом БиХ зато што очито имплицирају да право на демократско одлучивање искључиво легитимним политичким представљањем неће бити утемељено на демократском избору делегата у Дом народа Федерације БиХ оног конститутивног народа који представља и чије интересе заступа, што је супротно начелу конститутивности, односно равноправности било којег од конститутивних народа.
Сходно томе, Уставни суд БиХ је наложио Парламентарној скупштини БиХ да најкасније у року од шест мјесеци од дана достављања ове одлуке усклади одредбу потпоглавља Б члана 10.12 став 2. у дијелу: „Сваком конститутивном народу се даје једно мјесто у сваком кантону“ и одредбе поглавља 20 — Прелазне и завршне одредбе члана 20.16А став 2. тачке а до ј Изборног закона БиХ са одредбама Устава БиХ.
Уставни суд одбио је као неоснован захтјев Љубића за оцјену уставности одредаба потпоглавља Б чланови 10.10, 10.12. у преосталом дијелу, 10.15. и 10.16. Изборног закона БиХ јер је утврдио да су наведене одредбе у складу са Уставом БиХ.
Између осталог, Уставни суд данас је одбио захтјев Основног суда у Дервенти за оцјену компатибилности члана 97. став 1. Закона о извршном поступку Републике Српске јер је утврдио да је члан 97. став 1. Закона о извршном поступку Републике Српске у складу са Уставом БиХ и Протоколом 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Извор: rs.sputniknews.com
