Три дана пред пети октобар 2000-те године, када је више од милион грађана изашло на улице Београда и тражило од Слободана Милошевића да призна изборни пораз председник СР Југославије је упозорио Србе да би марионетска власт довела до губитка суверенитета, идентитета и великог дела територије.
Касније се испоставило да су неке од речи лидера СПС-а и бившег председника СРЈ биле заиста истините и да су се његова предвиђања заиста и обистинила.
Ево шта је Милошевић све говорио, па сами просудите
– Наша је земља суверена држава, има своје законе, свој Устав, своје институције. Србија је дужна а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.
– Догађаји који су организовани за наше изборе су део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.
– Из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље. Поштовани грађани, моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна, и да ствари стоје обратно.
– У склопу политике распарчавања Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван.
– Све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом брзином су постојале сиромашне.
– Јавна и друштвена својина брзо би се трансформисале у приватну, али власници те својине по правилу били би странци.
– Тортура над мишљењем је најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. Манифестовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео територију туђе земље, преноси Интермагазин.
– Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације. Народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој, да личи на друге уместо на себе…
– Грађани могу да ми верују, а и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно. Заблуда да (народ) бира сам оно што за њега бира неко други, најопаснија је заблуда.
Тако је говорио Слободан Милошевић три дана пред 5. октобара
Извор: Telegraf.rs
