Мада су многи једва дочекали најновија збивања око “Трепче” и имовине “Телекома” на Косову да “препоруче” како Србија треба да одустане од евроинтеграција, то би био самоубилачки потез.
Пре свега за економију наше земље, а онда и за многе друге сегменте који директно утичу на наше животе.
Питање одустајања од уласка у Европску унију беспредметно је са сваког становишта, сматра Ђорђе Вуковић из Цесида.
– Било какво одустајање од тог пута водило би нас у изолацију, а то смо већ пробали током деведесетих година и обило нам се о главу. Једино улазак у ЕУ гарантује Србији уређење као државе у сваком смислу: да ли је то владавина права, борба против криминала и корупције, екологија или било шта друго. Досад смо показали да сами немамо довољно капацитета за то. На крају, и културолошки припадамо европском простору – истиче Вуковић.
Ево пет разлога, у мору других, због којих Србија не сме да одустане од пута у ЕУ, која нам је, уз све њене слабости и мане, и даље најбоља опција…
1. Инвестиције и трговинска размена
Европске компаније су у Србију уложиле пет пута више новца него, на пример, руске. У претходних десет година од европских фирми у Србију се слило готово 15 милијарди евра, што је чак 73 одсто свих инвестиција које су дошле у нашу земљу. ЕУ је традиционално убедљиво највећи трговински партнер Србије, са уделом већим од 63 одсто у њеном укупном извозу и увозу. Извоз Србије у ЕУ порастао је са 1,2 милијарде у 2009. години на 3,2 милијарде евра, што је раст од 125 одсто. Србија је прошле године више од 47 одсто укупног извоза пољопривредних производа извезла у ЕУ.
2. Донације
Европска унија је од 2000. године дала Србији готово три милијарде евра помоћи у свим областима – од владавине права, преко реформе државне управе до заштите животне средине, развоја здравства и пољопривреде. Српско здравство бесповратно је добило 147 милиона евра, а само током поплава Европа је из ИПА фондова помогла Србији са 30 милиона евра.
3. Владавина права
Пут ка Европској унији подразумева и тежњу ка свеопште уређеној држави: једнакости свих пред законом, независним институцијама, успешнијој борби против криминала и корупције, владавини права.
4. Повратак у изолацију
Србија је већ покушала током деведесетих година да води политику мимо Европске уније, што је довело до опште заосталости која се огледа у опустошеној инфраструктури и друштву огрезлом у криминал и корупцију, од чега ни дан-данас не може да се опорави.
5. “Уједињење” са дијаспором
Највећи противник европским интеграцијама у Србији је “десница” од које се најекстремније групације залажу за стварање велике Србије као да не знају да бисмо, управо, у Европској унији, на неки начин, били “под истим кровом” и са стотинама хиљада Срба који живе у Немачкој, Аустрији и другим земљама ове заједнице, укључујући и Хрватску.
Извор:Блиц
