АУТОР: ВЕЈН МЕДСЕН
У имејл-поруци свом бизнис партнеру и прикупљачу донација Демократске партије Џефрију Лидсу, бивши државни секретар Колин Пауел написао је о Хилари Клинтон: „Све чега се HRC (Комисија за људска права; прим. прев.) дотакне она на неки начин упропасти својом ароганцијом“.
Клинтонкин рад на месту државног секретара у Обамином првом мандату био је апсолутно катастрофалан за многе државе у свету. Трампова кампања и корпоративни медији нису адекватно описали како је велики број земаља широм света ужасно пропатио због спољнополитичких одлука госпође Клинтон.
Милиони људи су били угрожени њеном промашеном политиком и операцијама по принципу „колико пара толико музике“ (play-to-pay), које су подразумевале чињење услуга у замену за донације Фондацији Клинтон и Клинтон глобалној иницијативи.
Следи списак у којем су, земљу по земљу, описани дестабилишући ефекти Клинтонкине политике коју је водила док је била државни секретар.
АБХАЗИЈА
Пре Хилари: У 2009. све више држава почело је да признаје независност ове земље која се 2008. године отцепила од Грузије и успешно одбила грузијску инвазију иза које су стајале САД.
Након Хилари: Клинтон је извршила притисак на Вануату и Тувалу да прекину дипломатске односе са Абхазијом 2011. Стејт департмент извршио је притисак на владе Индије, Немачке и Шпаније да не признају легитимитет абхазијских пасоша и, кршећи уговор између САД и УН, одбио да дозволи абхазијским дипломатама да посете седиште УН у Њујорку. Клинтонкин Стејт департмент је такође претио Сан Марину, Белорусији, Еквадору, Боливији, Куби, Сомалији, Узбекистану и Перуу да ће их тужити уколико признају Абхазију. Грузија је била повезана са Клинтоновом путем вашингтонске Подеста групе, коју предводи Тони Подеста, брат Клинтокиног блиског пријатеља и тренутног шефа кампање Џона Подесте.
АРГЕНТИНА
Пре Хилари: Под председником Нестором Киршнером и његовом супругом Кристином Фернандез де Киршнер, аргентинска економија је ојачала, уз побољшање стандарда радничке класе и студената.
Након Хилари: Након што је бивши председник Нестор Киршнер изненада преминуо 2010, америчка амбасада у Буенос Аиресу постала је средиште антикиршнерских активности, укључујући и изазивање политичких и радничких протеста против владе. У међувремену, Клинтонова је снажно притискала Аргентину поводом њених дужничких обавеза према ММФ, што је јако ослабило њену економију.
БОЛИВИЈА
Пре Хилари: Боливијски прогресивни председник Ево Моралес, први ајмарски домородачки лидер, обезбедио је државну подршку фармерима и рударима. Моралес је такође обавезао владу да води рачуна о заштити животне средине. Држао је земљу изван Слободне трговинске зоне Америке и помогао покретање народних уговора о слободној трговини са Венецуелом и Кубом.
После Хилари: Клинтонова је одобрила америчкој амбасади у Ла Пазу да ускомеша сепаратистички револт у четири боливијске провинције (претежно европког порекла), као и да покрене радничке штрајкове међу рударима и другим радницима, по истом шаблону као у Венецуели.
БРАЗИЛ
Пре Хилари: Прогресивни бразилски председници, Луиз Игнасио да Силва и Дилма Русеф су на крилима радничке и студентске подршке увели земљу у ново доба, при чему су им приоритети били људска права, заштита животне средине и економски просперитет сиромашног дела популације.
Након Хилари: Ауторизација Клинтонове за покретање масовне електронске шпијунаже из америчке амбасаде у Бразилији и конзулата у Рију довели су до „уставног пуча“ против Русефове и владе Радничке партије, доводећи на власт корумпирану десничарску власт, иза које стоји CIA.
ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА
Пре Хилари: Под председником Франосоаом Бозизом Централноафричка Република (ЦАР) развијала се релативно мирно у складу са мировним споразумима потписаним под покровитељством Гадафијеве Либије.
Након Хилари: У 2012. исламистички терористи из покрета Селека, које подржава Саудијска Арабија, покренули су устанак у којем су масакрирали хришћане и свргнули Бозизову владу са власти. ЦАР је тако за време Клинтонкиног управљања Стејт департментом постала пропала држава. (Failed state; термин који се на енглеском често користи за државе које због рата или великих политичких криза нису у стању нормално да функционишу; прим. прев.).
ЕКВАДОР
Пре Хилари: Еквадор је почео да дели своје нафтно богаство са народом и економија је почела да се развија, што је ублажило патње сиромашног дела становништва.
Након Хилари: Клинтонова је 2010. одобрила пуч државне полиције против председника Рафаела Корее. Економија је ускоро потонула јер су раднички спорови упропастили рударски и нафтни сектор.
ЕГИПАТ
Пре Хилари: Под Хоснијем Мубараком Египат је био стабилна секуларна држава, која је сузбијала џихадистичку политику у џамијама. Проџихадистичко Муслиманско браство држано је на одстојању.
После Хилари: Након Клинтонкиног Арапског пролећа из 2011. и свргавања Мубарака на власт у Египту је дошао Мохамед Морси из Муслиманског братства. Одмах потом је у секуларној земљи отпочет процес исламизације, у којем су хришћански Копти трпели репресије и насиље, па и масакре. Морсијева владавина окончана је војним пучем којим је окончано египатско раније кретање ка демократији.
НЕМАЧКА
Пре Хилари: Мирна земља у којој је била загарантована доминација немачке културе, религијских слобода и права жена.
После Хилари: Клинтонинконо Арапско пролеће на крају је довело до великог прилива углавном муслиманских избеглица са Блиског истока, Африке и Источне Азије у Немачку. Данас је Немачка преплављена уличним криминалом муслиманских избеглица, мигрантским јавним навикама које угрожавају хигијену и јавно здравље, сексуалним насртајима миграната на жене и децу, повећаном стопом терористичких напада и слабљењем утицаја немачке културе и религиозних пракси.
ГРЧКА
Пре Хилари: Грчка је била земља у којој су владине мреже социјалне заштите покривале потребе свих којима су биле неопходне. Такође је била међу главним туристичким дестинацијама за становнике севера Европе.
Након Хилари: Дужничка криза из 2010. ојадила је грчку економију, а Клинтонова је остала непопустљива у ставу да се земља мора повиновати драконским економским мерама које су диктирале Немачка, Европска унија и ММФ/Светска банка. Да би ствари биле још горе, Клинтонкино Арапско пролеће у коначници је резултовало поплавом – углавном муслиманских – избеглица са Блиског истока, из Африке и Јужне Азије, којима су прва дестинација била грчка острва, а потом и континентални део Грчке. Данас Грчку – посебно острва Лезбос, Чиос, Самос, Сими, Родос, Лерос и Кос – пустоше криминал муслиманских избеглица, нехигијенске јавне навике, сексуални напади на жене и децу, подметања пожара и вандализам, као и слабљење утицаја грчке културе и религиозних пракси.
ГВАТЕМАЛА
Пре Хилари: Под председником Алваром Коломом, првим народним прогресивним председником у земљи, сиромашни су имали приступ здравственим услугама, образовању и социјалној заштити.
Након Хилари: Клинтонова је наложила америчкој амбасади у Гватемали да на изборима 2011. ради против Коломове жене Сандре Торес. Колома је наследио десничарски председник који је због корупције поднео оставку, након чега је ухапшен.
ХАИТИ
Пре Хилари: Хаити је 2011. био спреман да поново изабере Џан-Бертранда Аристидеа, присиљеног да поднесе оставку и побегне у егзил у пучу који је 2004. организовала CIA. Могућност Аристидеовог повратка на власт сиромашним деловима Хаитија деловала је као дар са неба.
Након Хилари: Клинтонова је одбила да допусти Аристидеу да се врати из егзила у Јужној Африци све док није било прекасно да се кандидује за учешће на изборима 2011. године. Под серијом председника које су инсталирале САД, а одобрили Бил и Хилари Клинтон, Хаити је буквално био златна кока за Клинтонове. Фондација Клинтон је међународну помоћ за Хаити искористила за своје личне потребе, а Клинтонови су се постарали да њихови богати пријатељи у хотелској, текстилној и грађевинској индустрији добију уносне уговоре за пројекте у Хаитију, од којих ниједан није донео корист сиромашним становницима јер је највећи део њих претворен у продавнице одеће у којима су радили радници са екстремно ниским надницама.
ХОНДУРАС
Пре Хилари: Рађање вишепартијске демократије са народним, прогресивним председником Мануелом Зелајом. Деца су имала право на бесплатно образовање, сиромашна деца су добијала бесплатне школске оброке, смањене су камате а најсиромашнијим породицама обезбеђено је бесплатно снадбевање електричном енергијом.
Након Хилари: Клинтонова је одобрила војни пуч против Зелаје 2009. Човек за „поправке“ породице Клинтон Лени Дејвис постао је лице за односе са јавношћу у војној диктатури. То је довело до фашистичке диктатуре која је била умешана у организовање нелегалних батаљона смрти који су убијали новинаре, политичаре и искрене лидере након „уставног пуча“ против Зелаје. Током 2012. Клинтонова је наредила америчкој амбасади у Тегусигалпи да на изборима 2013. води кампању против председничке кандидатуре Ксиомара Кастра де Зелаје.
ИРАК
Пре Хилари: Под премијером Нуријем ал Маликијем Ирак се полако кретао ка нормализацији односа са Курдима на северу, као и са сунитима. Иран је имао улогу стабилизационе политичке снаге која је одвраћала сваки покушај саудијских џихадиста да свргну централну владу у Багдаду.
Након Хилари: Клинтонкино Арапско пролеће резултовало је стварањем суни/вахабистичке Исламске државе у северном и западном Ираку. На тај начин Ирак је постао пропала држава. Шиити, Курди, Јазиди, Асирци, хришћани и умерени сунити масакрирани су од џихадиста у северном, западном и централном Ираку. У градовима Мосул, Киркук и Нинива, који су пали под контролу бораца ISIS, сви немуслимани су силовани, мучени и убијани, а антиквитети од непроцењиве вредности уништавани и пљачкани.
КОСОВО
Пре Хилари: Косово, које је стекло независност 2008, у почетку је гарантовало српској мањини на Северу Косова и Метохије одређени степен аутономије.
Након Хилари: Године 2009. Косово убрзано израста у државу коју воде криминални синдикати и терористи бивше Ослободилачке војске Косова. Права Срба све су мања а Косово постаје главни регрутни центар за џихадистичке гериле у арапским земљама, које се користе у склопу операција у оквиру Клинтонкиног Арапског пролећа, укључујући Либију и Сирију.
Клинтонова је притискала државе које добијају помоћ од САД и друге савезнике да признају косовску независност. У те државе спадају Пакистан, Палау, Малдиви, Сент Китс и Невис, Доминика, Фиџи, Папа Нова Гвинеја, Бурунди, Источни Тимор, Хаити, Чад, Гамбија, Брунеји, Гана, Кувајт, Обала Слоноваче, Габон, Света Лусија, Бенин, Нигер, Гвинеја, Централноафричка Република, Андора, Оман, Гвинеја Бисао, Катар, Тувалу, Кирибати, Хондурас, Сомалија, Џибути, Вануту, Свазиленд, Мауританија, Малави, Нови Зеланд, Доминиканска Република, Јордан, Бахреин и Комори. У косовској престноци Приштини, на Булевару Била Клинтона, налази се његова трометарска статуа. Близу ње је продавница женске одеће „Хилари“.
ЛИБИЈА
Пре Хилари: Под Муамером Гадафијем Либија је након санкција имала велики раст у изградњи модерне инфраструктуре, између осталог и новог великог међународног аеродром који је имао улогу чворишта за целу Африку. Сви Либијци имали су право на бесплатно образовање и здравствену негу. Постојао је програм прерасподеле прихода од либијског нафтног богаства са либијским народом.
Након Хилари: Операција смене режима из 2011, иза које је стајала Клинтонова, окончана је содомизовањем, мучењем и убиством Гадафија од стране џихадиста, иза којих су стајале САД. На крају је Клинтонова о том инциденту изрекла свој чувени коментар: „Дођосмо, видесмо, он умрије“. Либија је постала пропала држава у којој се исламисти и џихадисти међусобно отимају за контролу над земљом, а Гадафијево оружје је дато или продато џихадистичким терористима у Сирији, Ираку, Египту, као и у сахелском и подсахарском региону Африке. Након свргавања Гадафија џихадисти су масакрирали црне Африканце који су живели и радили у Либији.
МАЛЕЗИЈА
Пре Хилари: Малезија је пре 2009. била религиозно толерантна земља у којој су будисти, хришћани и хиндуси могли слободно да изражавају своја верска уверења.
Након Хилари: Године 2009. Наџаб Разак долази на место премијера и почиње да прима мито од Саудијске Арабије – укупно 2,6 милијарди долара, плус додатни малезијски јавни новац који је завришио на Разаковом личном банковном рачуну, што је све скупа износило око 3,5 милијарди долара. Разак је почео да допушта просаудијским клерицима да шире шеријатске законе широм Малезије, па су хришћани из Саравака, Сабаха и Пенанга почели да трпе вахабистичку репресију. Клинтонова је ћутала о прогонима малезијских немуслимана. Разлог томе је можда пријављена донација од неколико стотина милиона долара коју је Разак уплатио у касу Фондације Клинтон.
ПАЛЕСТИНА
Пре Хилари: У 2012. Палестини је додељен статус посматрача у Уједињеним нацијама. Године 2009. Голдстонов извештај у УН утврдио је да је Израел те године прекршио међународно хуманитарно право током своје интервенције у Гази. Палестина је придобијала све више симпатија и подршке на међународном плану и успешно се носила са израелским пропагандним дезинформацијама.
Након Хилари: Хилари Клинотон одбацила је Голдстонов извештај као „једностран.“ Клинтонкина нескривена подршка ширењу израелских насеља на Западној обали и источном Јерусалиму, као и њено ћутање о нехуманој израелској блокади Газе, охрабрили су израелску теократску десничарску власт да додатно продре у палестинске територије и учврсти своје место серијом „бантустана“ (Бантустан је био погрдан назив који су употребљавали критичари система апартхејда, али је временом постао ознака за тај појам; прим. прев.) над Палестинцима на Западној обали и у отвореном гету у Гази.
ПАРАГВАЈ
Пре Хилари: Под Фернандом Лугом земља је почела да од сиромаштва избавља рурални део становништва, као и урбане раднике. Парагвај се такође полако кретао ка демократији након дугогодишње војне диктатуре.
Након Хилари: „Уставни пуч“ Клинтонове из 2012. вратио је на власт војно-индустријску олигархију, а рурални део становништва поново је склизнуо у сиромашатво и репресивну владавину.
ЈУЖНИ СУДАН
Пре Хилари: Пре независности коју је стекао 2011. Јужни Судан, иако препун међуплеменских спорова, био је релативно миран.
Након Хилари: Пошто је гурнут у независност од Судана 2011, Јужни Судан, као специјални пројекат Клинтонове, Џорџа Сороса и глумца Џорџа Клунија, склизнуо је у грађански рат и хаос. Потукао је све рекорде у брзини којом је из новоформиране постао пропала држава.
СИРИЈА
Пре Хилари: Сирија је била мултикултурална и мултирелигиозна секуларна држава која је бранила концепт панарапског социјализма и прогресивне политике, који је предводио египатски председник Гамал Абдел Насер. Сирија није била сигурно уточиште за џихадисте.
Након Хилари: Пошто је 2011. Клинтонка дала зелено светло Арапском пролећу, Сирија је постала дисфункцинална држава у којој ISIS има јако упориште. Мањинске Алавите, хришћане, Друзе и Курде масакрирале су џихадистичке групе које су помагале и подржавале невладине организације и друге интересне групе иза којих је стајала Клинтонова.
ТАЈЛАНД
Пре Хилари: Тајландски Покрет црвених мајуца био је значајна снага која је захтевала повратак демократије на Тајланду и повратак на власт бившег премијера Таксина Шинаватре, свргнутог у војном пучу 2006. године.
Након Хилари: Протест Црвених мајица из 2010. угушен је у крви од стране тајландске војске. Клинтонова је остала нема на убијање демонстраната и масовна хапшења лидера покрета. Америчка војна подршка тајландској влади ишла је преко Клинтонове. Када је Таксинова сестра Јинглак Шинаватра постала премијерка 2011. године, Клинтонова је почела да ради против ње и њене владе у сличном процесу какав је вођен против Русефове у Бразилу или Киршнерове у Аргентини. Кад се ради о женским лидерима, Клинтонова толерише само конзервативке које се улагују САД. Притисак на Јинглакову на крају је резултовао њеним свргавањем 2014. и подизањем кривичне оптужнице, баш као што је био случај са Русефовом у Бразилу.
ТУНИС
Пре Хилари: Тунис је био једна од најсекуларнијих држава у арапском и исламском свету. Као једна од најтраженијих дестинација европских туриста, земља је више личила на европску него на афричку државу.
Након Хилари: Након „Револуције јасмина“ из 2011, школског примера револуције Клинтонкиног пријатеља Џорџа Сороша, Тунис је потонуо у исламистичку владавину и насиље. Данас је Тунис главна земља за регрутовање бораца у редове Исламске државе.
ТУРСКА
Пре Хилари: Турска се полако кретала ка европским стандардима у питању људских права и демократије. Чак и под исламистички оријентисаним премијером Реџепом Тајипом Ердоганом, Турска је остала земља у којој је постојао плурализам.
Након Хилари: Клинтонова је одобрила пошиљке оружја – заплењеног у Гадафијевим војним складишитима – посредницима у Ердогановој влади, који је требало даље да га испоруче џихадистичким побуњеницима у Сирији. Компликације у вези са овим аранжманом 11. септембра 2012. довеле су до џихадистичког напада на централу CIA у Бенгазију, у којем су погинули амерички амбасадор Крис Стивенс и други чланови особља Стејт департмента. Турско удварање џихадистичким побуњеницима у Сирији огледа се и у озбиљној исламизацији Турске. Догађаји из 2011. и 2012. довели су до тога да Турску данас предводи исламистички диктатор Ердоган, док је политичка опозиција искорењена.
УКРАЈИНА
Пре Хилари: Украјина је била стабилна неутрална земља која се под председником Виктором Јануковичем (изабраним 2009. и инаугурисаним 2010.) није сврставала ни на руску ни на страну Запада и НАТО.
Након Хилари: Клинонова је дала све од себе да 2009. обезбеди Јануковичев пораз. Стејт департмент и његови пријатељи у Соросевом кампу пружили су помоћ Клинтоникиној омиљеној кандидаткињи Јулији Тимошенко како би победила Јануковича. Управо ово мешање у иборе 2009. на крају је довело до евромајданске револуције 2014, која је резултовала грађанским ратом, враћањем Крима Русији и настанком сецесионистичких држава на истоку Украјине. Клинтонкина политика довела је до стварања нове пропале државе у Европи.
ВЕНЕЦУЕЛА
Пре Хилари: Под Угом Чавезом земља је пружала основне социјалне услуге најсиромашнијим грађанима. Венецуела је такође по повољним ценама продавала нафту неколицини карипских и централноамеричких држава у оквиру конзорцијума Петро Кариби.
Након Хилари: Пошто је Клинтонова допустила америчкој амбасади у Каракасу да организује радничке и политичке протесте против Чавеза, земља је почела економски да посрће. Кад је Чавезу 2012. дијагностификован тумор у терминалној фази, Стејт департмент је појачао притисак на Венецуелу, што је обогаљило њену националну економију и политички систем.
ЗАПАДНА САХАРА
Пре Хилари: Призната од Афричке уније и неколико држава широм света као Сахарска Арапска Демократска Република (САДР), Западна Сахара се надала евакуацији мароканских трупа које су нелегално боравиле на њеној територији.
Након Хилари: Године 2010. мароканске трупе почеле су да упадају у сахарске избегличке кампове и да нападају резиденте, чак и у зонама које су се налазиле под заштитом УН, где им је био забрањен улаз. Клинтонова се постарала да се обуставе разговори у УН и предложени народни референдум о будућности Западне Африке. Извршила је притисак на велики број држава да повуку признање САДР, укључујући Сент Винсент и Гренадини, Парагвај, Хаити, Гвинеју Бисао, Зеленортска Острва, Малави, Кенију, Маурицијус, Замбију, Панаму и Бурунди. Фондација Клинтон је у 2011. примила донацију од милион долара од мароканске фосфатне компаније, која је у власништву мароканске владе и изводи рударске радове на територији Западне Сахаре.
ЈЕМЕН
Пре Хилари: Јемен је био већински секуларна држава трансформисана у федерацију, у којој су призната права Јужног Јемена и Хутија на северу.
Након Хилари: Клинтонкино Арапско пролеће из 2011. и пад Абдулеха Салеха са власти од Јемена су направили пропалу државу. Ал Каида на Арапском полуострву и Исламска држава преузеле су контролу над неколико области на северу и југу Јемена. Пад Салеха омогућио је Саудијској Арабији да поведе геноцидни рат у Јемену, уз пуну подршку госпође Клинтон.
Аутор је истраживачки новинар
(за Стандард.рс превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ)
Извор: Infowars
