У истом дану у Молдавија и Бугарска су добиле проруске председнике. Има ли Путин неки тајни план и за Србију?
У недељу су у двема балканским земљама изабрани проруски председници. Председнички избори биће одржани и у Србији наредне године, а са тим у вези европски комесар за проширење Јоханес Хан каже да страхује од нових националистичких изјава око председничких избора у нашој земљи, имајући у виду имена појединих кандидата. Кандидатуру су истакли Војислав Шешељ и Бошко Обрадовић, лидери СРС и Двери, јасно проруски оријентисаних странака, док актуелни председник Томислав Николић лично гаји, и све чешће изражава, јаке симпатије према Москви.
Да ли Русија на Балкану креће у стварање новог источног блока, кроз блиску сарадњу са шефовима држава?
Новоизабрани председник Молдавије Игор Додон ће у оквиру своје прве посете некој страној земљи на новој функцији допутовати у Русију, најавио је шеф његовог предизборног штаба Јон Чебан. Тиме се шаље јасна порука у ком правцу ће ићи политика нове администрације у Кишињеву.
Са друге стране, нови председник Бугарске Румен Радев током кампање позвао је на укидање санкција Русији и изјавио да Бугарска мора да заузме прагматичан став према руској анексији Крима. Став, који је тотално супротан званичној политици Европске уније и НАТО, чији је Бугарска члан.
Да ли је наступило време за нову поделу карата и интересних сфера у светској политици? Ово питање додатно добија на тежини, после телефонског разговора Владимира Путина и Доналда Трампа, након кога је најављена конструктивнија сарадња Русије и САД.
Где је у свему овоме Србија? Исток западу и запад истоку, вечито на ивици и вечито простор око кога су велики ломили копља.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је Балкан само једно од поља где се тестирају односи моћи.
– На Балкану су карте одавно подељене још после пада Берлинског зида. Нема много простора за прекомпоновање стања и односа, осим у случају глобалног договора – рекао је Станковић.
И други аналитичари кажу да није по среди подела интересних сфера, већ нови тренд у светској политици. Наиме, избор Трампа, очекују, довешће до јачања деснице и кандидата који заступају националистичку политику.
– Можда је подела на проруске и проамеричке, односно прозападне кандидате превазиђена. Пре ће бити разлика између кандидата, који ће на председничким изборима заступати национално-суверенистичку политику и оних који су мундијалистички оријентисани – каже Драгомир Анђелковић, политички аналитичар.
Он као пример таквог светског тренда, поред Трампа наводи и Норберта Хофера у Аустрији, односно француске десничарске партије.
Да десница у ЕУ ојачава сматра и Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику. Она подсећа да ће се наредне године бирати шефови држава и у Холандији и Немачкој. Када говори о ситуацији у Србији, Јоксимовић каже да ће најреалније шансе за победу на изборима имати кандидат кога буде подржала Српска напредна странка.
– Оно што је најважније, јесте да смо ове године имали парламентарне изборе, који су суштински потврдили европску опредељеност грађана – изјавила је Јоксимовић.
Страсти у Србији смирује и премијер Александар Вучић. Каже да дели уверење европског комесара Јоханеса Хана да популизам не доноси добробит и истакао да његова влада управо стога води одговорну и озбиљну политику, политику рада и темељних промена.
Извор: Телеграф
