Бугарска је изабрала новог проруски настројеног председника. То је још једна победа за Владимира Путина, који жели поново да придобије Источну Европу. Постоје добри изгледи да ће у томе успети, јер су многи дубоко разочарани у Запад.
Румен Радев је раније био војник и пилотирао је борбеним авионима за НАТО. Његова отаџбина Бугарска припада Северноатлантском савезу. Сада је нови председник Бугарске и намеће се питање у којој ће се мери убудуће осећати обавезним према Западу и војном савезу.
У сваком случају, пензионисани генерал-мајор бугарског ратног ваздухопловства залаже се за “прагматичне односе с Русијом” и жели да “усклади” чланство у ЕУ и НАТО с пријатељским односима према Москви. Тиме је победник избора постао још један, изузетно моћан пример развоја догађаја који је одавно неприметно започео и све више узима маха – ширења руског утицаја у многим земљама Источне Европе и Балкана.
Пољска, Балтичке земље, али и Румунија страхују од Русије и доживљавају Путинове нове тежње ка експанзији као претњу. Међутим, у многим другим земљама, од Чешке, преко Мађарске, до Србије проруске снаге добијају на значају.
Будући амерички председник Доналд Трамп могао би да отвори нови простор за такву политику. Сједињене Државе ће убудуће имати можда мање тврд приступ када се земље на европској периферији буду приближиле Владимиру Путину.
Бугарска је економски веома зависна од Русије
Појавила су се страховања од застрашујуће ренесансе Источног блока, зоне руског утицаја засноване на границама некадашње совјетске утицајне зоне – све до граница Немачке. Није тајна да Русија то жели, а прилично је јасно које инструменте моћи Путин користи у ту сврху. Најважније оружје Кремља су земни гас, спољна трговина, као и јачање радикално националних снага у Европској унији.
И у Бугарској постоје наговештаји оваквог тренда. За време владавине новог председника могући су промена бугарске спољне политике, окончање лојалности Бриселу и Вашингтону и нови прагматизам у односима са Русијом.
Често се, наиме, превиђа важна чињеница: државе попут Бугарске много више зависе од Русије, нарочито економски. Европске санкције Москви тамо много снажније долазе до изражаја.
Ембарго наноси штету целокупном региону – осим Србији, која није у ЕУ и није увела санкције Русији. Осим тога, ускраћивање наноси много већу патњу релативно сиромашним источним земљама него богатим Европљанима на Западу. Оне много више од Запада зависе од руског земног гаса, нарочито Бугарска.
Због тога су те земље дуго биле заинтересоване за гасовод “Јужни ток”, који би ишао преко Турске и заобишао Украјину. Међутим, САД и ЕУ су спречиле остварење тог пројекта. Страховале су да ће Русија на тај начин проширити утицај у Европи, те да ће, истовремено, заобилазећи Пољску и Украјину, ослабити ове земље на истоку.
Како је расла огорченост према Западу
Под притиском Запада, пројекат “Јужни ток” је пропао. Америка и Европа, међутим, нису понудиле уверљив алтернативни концепт за енергетску сигурност у државама Југоисточне Европе. У исто време, људи у региону су видели да Немачка преко пројекта “Северни ток” у Балтичком мору директно добија руски гас – заобилазећи Украјину.
Југоисточна Европа је, дакле, платила политичку цену ограничења руског ширења, коју Немачка није хтела да плати. Реакција је била огорченост, било је речи о “дволичности” Запада.
Русија у међувремену намерава да испоручује гас преко Турске, кроз пројекат “Турски ток”, а према једној верзији плана гас би се потом даље транспортовао до Грчке, уз заобилажење Бугарске, вероватно зато што се послушно придржавала смерница ЕУ и САД. До сада.
Бугарска влада на челу с премијером Бојком Борисовим поднела је оставку после пораза на председничким изборима, зато што је и велики део њихових бирача гласао за Радева. Да ли ће нови избори у пролеће изнедрити стабилну владу није сигурно. Динамика пре указује на јачање снага критички настројених према ЕУ – социјалиста и националиста.
Повратак политике националних интереса у Европи
Поврх свега, Русија инструментализује радикалне групице и партије (леве и десне) у многим земљама бившег Источног блока, на пример, у Словачкој и Чешкој. О Србији и Балкану да и не говоримо. Недавно је, на пример, вођа малог екстремнодесничарског удружења “Мађарски национални фронт 1989” у Мађарској убио полицајца, а другог тешко ранио. Организација је недвосмислено повезана са Русијом.
Сајтом ове групе се очигледно управља из Русије. Пропаганда и сензационалне, сулуде тврдње имају све више читалаца, а значај традиционалних медија слаби. Русија има мноштво таквих сајтова у свим државама бившег Источног блока.
Јачању руских интереса у Европи пре свега доприноси успешно промовисање нације, религије и отаџбине уместо хомосексуалних бракова, отварања граница избеглицама и укидања националних држава: то су аргументи који наилазе на прихватање у великим деловима друштва, и то не само у Источној Европи.
Русија себе види као обновитеља конзервативне мисли у Европи. То је и њено пропагандно оружје: повратак политици националних интереса у Европи треба да ослаби значај ЕУ као транснационалног политичког актера.
Интереси Пољске и Балтичких земаља озбиљно угрожени
Такви ставови већини друштава у источном делу Средње Европе делују уверљиво. Офанзиви руских вредности у својој основној идеји – политика као средство очувања националних интереса – иманентна је нека врста сигурносне кочнице. Будући да је агресивна и експанзивна, изазива жесток отпор свуда где су озбиљно угрожени интереси земаља. У овом тренутку, то су Пољска и Балтичке земље.
Међутим, и било која друга земља, рецимо, Мађарска, па и Бугарска, могла би изненада да се окрене против Русије, уколико осети да Москва жели да доминира. Русија је кроз историју увек претендовала на Бугарску као неку врсту “руске провинције”.
Бугарска се увек бунила против тога, а тај рефлекс може да се врати у сваком тренутку. Уза све то појавила се избегличка криза, па су многи људи били против политике отворених граница, односно расподеле квота за пријем избеглица, коју је Немачка месецима форсирала.
Извор: Блиц
