Телеграф.рс је ексклузивно дошао до документа из Архива Двора, који је заведен под бројем 110-16 (претходно је овај документ чуван у Архиву Југославије), а дуго је скриван од очију јавности јер се у њему може видети тежак положај оца, мајке и браће Гаврила Принципа у Краљевини Југославији.
Баш под овим бројем 110-16 заведено је писмо Петра Принципа (оца српског јунака Гаврила) краљу Југославије Александру И Карађорђевићу у којем он преклиње за помоћ “свог господара
У Архиву Двора нема писаног трага (документа) који би могао показати како је и да ли је крачј Александар услишио молбе старог и изнемоглог Принципа, већ, како смо се уверили на “лицу места” пише само да је Карађорђевић мимо протокола помогао Принципове и дао им одређена средства за живт.
Према историјском запису Гаврило Принцип последњи пут био је код својих родитеља око Светог Саве (27. јануара) 1914. године и тада је наводно, мајци причао о Жерајићу, посетама његовом гробу, о Србији и њеном демократизму, о краљу Петру, српским либералима, о парламенту, о сељацима којима припада земља и тд.
Тужна и језива судбина Принципових задесила је и Гаврилову мајку Марију (звана Нана) која је наџивела сина пуних тридесет година, а у Другом светском рату, усташе су спалиле кућу Принципових, заклали Гавриловог брата, лекара Николу, а стара Нана је морала у збег као и у устанку 1875—78. Умрла је у ноћи између 12. и 13 јула 1945. у 87. години живота.
Гаврило Принцип био је заточен у самици, где је полагано умирао од глади и болести, пребијан систематски, буквално свакодневно. У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама обитавали су робијаши у злогласном Терезину, па и сам Принцип.
Нешто, што је пре било сплачина него чорба робијашима је дељено сваки треци дан, а Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је зверски на разноразне начине, а “специјалитет” затвора било је мучење Гаврила Принципа тако што би га ставили у дрвено буре у које је претхотно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали у таквом бурету док би се велики ексери забадали у Гаврилово израњањено младо тело!
Писмо Петра Принципа краљу Александру И Карађорђевићу које је написано 28. фебруара 1922. године у Сарајеву преносимо вам, ексклузивну, у целости:
“Његовом Величанству Краљу Александру И Карађорђевићу
Господару, познавајући твоју бригу за синове ове земље, а о чему сам се уверио у току минулих ратних година – слободан сам упутити Теби моју молбу.
Мој син Гаврило Принцип, као што је познато, изгубио је живот 1914. године ослобађајући своју напаћену домовину од једног тиранина.
Једног имам сада у војсци где служи својој отаџбини, а други као ученик ради у једној београдској јувелирској радњи.
Крај мене овде имам два недорасла сина који нису у стању да ме издржавају те сам под старост остављен на милост и немилост судбини. Због чега сам принуђен да те замолим господару за макакву помоћ која би ми омогућила опстанак у данашњим тешким приликама.
У нади да ће ми молба бити услишена остаје ми да гајим љубав према свом господару, његов понизни поданик”.
