Последња посета Барака Обаме као председника Сједињених Америчких Држава Европи показала је да и у Вашингтону и у европским престоницама постоји раскол у односу према Русији, пише „Тајм“.
Најупечатљивији пример је пријем стражарског брода Црноморске флоте „Сметљиви“ у Грчкој, која је и у Европској унији и у НАТО-у. Крајем октобра „Сметљиви“ је стигао у грчку луку ради учешц́а у програмима у оквиру културне размене двеју земаља.
САД И НЕМАЧКА ВАН ФОРМЕ
Страховања Обаме поводом дејстава ограничавајуц́их мера су разумљива. САД и Немачка, две главне земље које се супротстављају Русији, сада нису у најбољој форми. Прошле седмице на председничким изборима у САД победио је Доналд Трамп, који је обец́ао да ц́е поправити односе са Москвом. И пре његове победе, међутим, Европска унија је била сувише подељена и заокупљена унутрашњим проблемима да би се пажљиво бавила Русијом, наводи се у тексту.
Западни медији су писали о томе да ц́е Обама „предати штафету“ за грађење односа са Русијом немачкој канцеларки Ангели Меркел. Ипак, у стварности су ствари много сложеније – Немачка нема утицај, какав имају САД, да обједини Запад, посебно након „Брегзита“, сматра аутор текста.
Од британског референдума Европа живи „на апаратима“. Током протекле три године њена политика према Русији готово је у потпуности била одређена оквирима сарадње Меркелове и Обаме, са ослонцем у Великој Британији.
„После изласка Велике Британије из Европске уније и Обаме из Беле куц́е Меркелова ц́е морати много више да се труди како би навела своје неодлучне савезнике да одржавају досадашњу политику“, пише „Тајм“.
Без обзира на то што су током састанка у Берлину главне европске земље „једногласно“ саопштиле да настављају политику санкција, многе чланице ЕУ нису сагласне са таквим стањем ствари.
Грчка, Италија, Мађарска, Словачка и Кипар вец́ много пута су саопштили да је неопходно ослабити санкције, јер оне само штете европској економији, не мењајуц́и понашање Русије. Те земље у великој мери зависе од кредита ЕУ и управо их то држи уз Меркелову, али финансије никако нису „најздравији начин“ да се управља „европском породицом“, закључује аутор текста.
