“Прочитала сам књигу “Хирошима” Џона Херсија. Књига има стотињак страница, а кошта 49 куна. Прича је једноставна онолико колико то може бити само ремек-дјело. Преписат ћу што пише на полеђини књижице.“Књигу ХИРОШИМА, репортажно ремек-дјело легенде новинарства Јохна Херсеyа објављуемо поводом седамдесете годишњице првог америчког издања. Репортажа је у интегралном облику објављена у Тхе Неw Yоркеру 31. коловоза 1946., што је јединствен случај у повијести часописа. Херсеyев разоран извјештај о масовном уништењу одјекнуо је читавим планетом. Само је Алберт Еинстеин купио тисућу примјерака Неw Yоркера како би причу о потресној истини могао подијелити пријатељима. ХИРОШИМА је у пријеводу на хрватски језик први пут била објављена 1952. године у издању Друштва новинара Хрватске, а ново издање у пријеводу Људевита Стантића представљају вам Сандорф и Хрватско новинарско друштво.”
Наша позната југославенска глумица која тренутно живи у Америци у дирљивом је тексту описала ужас који хара њеном душом а посљедица је указања “наранчастог чудовишта” на америчкој политичкој сцени. Њу, кад слети у град у којем живи, са огромног плаката више неће широким осмијехом поздравити Обама него Зло у које она не може и неће погледати. Проћи ће покрај огромне фотке “Чудовишта” ко покрај турског гроба.
У рат против “Наранчастог” ускочио је и некад наш дечкић а данас познати амерички писац. Па каже:”Да бисмо писали у Америци морамо бити спремни изгубити све, морамо признати да заправо никада нисмо имали оно што смо мислили да имамо, морамо напустити наду и прихватити борбу, морамо се борити на улицама и у својим реченицама…”
Прича је ипак много једноставнија него што изгледа. Знамо колико је Америка јака земља, свакоме је јасно да се Америци не може “догодити Трумп” ако то она не дозволи. Кад кажем “Америка” наравно да мислим на ону неколицину људи који владају њоме и свијетом. Да Трумп њима не одговара њега било не би. Или би му на старту рекли да одустане, или би га, ако би био неразумно тврдоглав, устријелили. Не би им било први пут. Дакле, Трумп је избор Американаца који владају Америком, они су се одлучили за Голог Амера, нека он говори оно што они мисле, нека се на њега пале глумице, пјевачичице, “аналитичари”, “велика пера” и “Два чела” која су одбила наступ на његовој инаугурацији. Ха, ха. Откад то свјетски глумци, пјевачи и свирачи имају право одлучивати о било чему. Њихови уговори су тако чврсти да не одлучују ни о фризури свог међуножја.
Постављам питање нашим глумицама, пјевачичицама, филозофима, колумнистима, великом америчком писцу који је некад био наш дјечак, у колико је точно сати и минута, кога дана и које године бачена прва бомба са осиромашеним ураном на Београд? У колико сати и колико минута и којих дана су кренуле идуће? Сигурна сам од од тисућу “наших” мрзитеља Трумпа ни један, ни једна, не знају одговор на ово питање. А ЈУГОСЛАВИЈА јест ХИРОШИМА, а Хирошимом је није учинио Трумп него Клинтон који је у перцепцији јунака моје приче Јебач а не Злочинац. Морам разјаснити, ЈУГОСЛАВИЈА није само Београд, ЈУГОСЛАВИЈА су и Сплит и Сарајево и Приштина и Опатија и Загреб и Мошћеничка Драга и Јадранско море и…
А Хемон, Хемон је тако талентиран дечко… “Да бисмо писали у Америци и да бисмо писали о Америци морамо бити спремни изгубити све…” Хемоне, зашто си спреман изгубити све да би писао о Америци а не пишеш о ЈУГОСЛАВИЈИ у којој су све изгубили и ти и твоја дјеца и твоји унуци и твоји праунуци и твоји праунуци и твоји прапрапраунуци…O, sancta siplicitas !”