Дошапнуо му је и да сину треба дати име Јован и да ће се кроз њега многа срца обратити Господу.
Наши преци су одвајкада веровали да се баш на дан светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља и одатле потиче мноштво народних обичаја везаних управо за овај дан:
Херцеговци на овај дан не обављају теже послове и воде рачуна да не раде ништа око семења. Пазе на који је дан пало Усековање и у току целе године избегавају да тог дана имају било шта са семеном.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, па у српском народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме “по Богу и Светом Јовану”, јер се Јован сматра узором карактера и поштења, а у Светом Писму назван је и анђелом.
Један обред био је нарочито популаран међу старим и болесним људима, који су желели да сазнају да ли ће дочекати следећи Јовањдан –
Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
Православци славе крсну славу светог Јована, која је на трећем месту по броју свечара који славе, а католици обично славе имендан.