Да ли смо непоправљиво примитивно друштво, или нас очај и безизлаз неких ситуација приморавају на најнижи облик људског понашања?
Онда када савремена медицина не помаже, нити психијатри, онда када човек нема среће у финансијама, породу, љубави… разне “баба ванге” лако ће вас убедити да вам је то “неко нешто угатао” или вас је неко “урекао” на рођењу.
Очајни људи лако поверују у свакакве бесмислице, само да би се што пре докопали решења и испливали из неког проблема.
У мом окружењу познајем најмање пет особа које су прибегавале једној методи, за коју се испоставило (уверила сам се годинама) да је широко применљива свуда, у сваком крају наше земље, без обзира на то што је 21. век, без обзира ког су ти људи образовања, статуса у друштву или чак верске припадности.
У питању је тзв. “саливање страве”. Њу користе особе које често имају ноћне море, анксиозност, депресију, несаницу, јаке страхове неутврђеног узрока; па чак и децу која су мало више немирна или пате од разних (природно дечијих) страхова родитељи одводе код врачара “да им салију страве”.
Наиме, у овом обреду у воду се баца топљено олово. У додиру растопљеног метала са оловом настају оловни оксиди, који су веома токсични и могу да изазову тровање. Гатаре, чак, препоручују да се ова вода пије. Али, олово у јонизованом облику се депонује у костима уместо калцијума.
У стањима стреса, олово се покреће и везује за хемоглобин уместо гвожђа, што може изазвати тешке хемолитичке “оловне анемије”, објашњава једна лекарка. Да не помињемо и то да врело олово може лако грешком да заврши на деловима тела.
Обред најчешће врши особа женског пола. Страва се салива три пута на телу, почевши од главе до колена. Особи се три пута растопљено олово излива изнад главе, на прсима и на коленима у посебној посуди. Врело олово у води “пукне” и ствара разне облике.
На основу тих облика “чита се” (као из кафене шољице) каква је невоља погодила ту особу, која је у тренутку сипања олова прекривена по телу црвеном тканином. Уколико је олово бачено у воду сјајно, особа је здрава.
Ритуал често прате и бајалице : “Бежи страво из главе”, “Хајде уроци низ потоци”, “Салиј да га није”. На крају олово се још једном топи и баца. Над посудом се ножем прекрсти, јер се тако “пресецају све зле очи”.
Овј ритуал је у нашем народу преузет из ислама, а чак и исламски проповедници тврде да је у њиховој пракси забрањен шеријатом.
Хришћанска црква оштро осуђује сваки вид бајања, гатања и разних прорицања судбине. Зар поред Цркве и њених Светих Тајни неко има потребу да идете код таквих превараната, питање је које ће вам сваки свештеник поставити.
Бог је још у Старом завету проклињао оне који се тиме баве и то важи и дан данас. Откровење Јованово говори нам да ће најоштрије на оном свету бити кажњени врачари и гатари.
Нема “добрих тј. белих” и лоших магова, сви они добијају своју “вештину” из истог извора који није Божији.
Препорука свим људима јесте да, уместо разних амајлија, урока, магијских ритуала и обреда, одлазе редовно у цркву, причешћују се и моле. На верујуће хришћане, који испуњавају свете тајне причешћа, никаква магија са овог или оног света нема никакав утицај.
Магија је успела да се инфилтрира у све друштвене слојеве, а у западном свету је, чак, уздигнута и на ниво религије. У суседној Грчкој, тврди епископ Николај, ординира чак 2000 врачева, а постоје и школе за магију.
Чувајмо се, Срби, оваквих ствари!
Извор:опанак.рс
