У тренутку кад је Обамина администрација крајем децембра наредила санкције против Русије због наводне умешаности у америчке изборе, Флин је уверавао руског амбасадора у Вашингтону Сергеја Кисљака да ће изабрани председник Трамп бити много блажи. Према „Вашингтон посту“ и „Њујорк тајмсу“, који су прошле недеље објавили то откриће, такви су разговори били потенцијално незаконити и могли би Флина учинити подложним покушају руске уцене.
Трамп је 26. јануара сазнао да је Флин пропустио да обавести Пенса о разговору с Кисљаком. Бела кућа је касније позвала Флина на оставку, не због садржаја телефонског разговора, већ због тога што Пенсу није рекао истину.
Према „Њујорк тајмсу“, чланови Трамповог транзиционог тима имали су контакте с руским обавештајцима. ФБИ је за те контакте дознао у време кад је постало јасно да је Русија хаковала.
И демократе и републиканци траже истрагу
Демократи траже темељну истрагу о целом случају, као што се и очекује од опозиције, али и републиканци су почели да постављају питања. Вођа сенатске већине Мич МекКонел тврдио је да ће сенатски одбор за обавештајна питања истражити Флинов телефонски позив, а републикански сенатор Линдзи Грахам рекао је да би Конгрес требао утврдити је ли Флин дјеловао самостално или то није била само његова иницијатива. Питањем коо је рекао Флин да назове Русе задњих се дана навелико баве и амерички медији.
Медији се питају је ли цела та афера упоредива с афером „Вотергејт“, највећим америчким политичким скандалом у историјии, који је 1974. довео до оставке тадашњег предсједника Ричарда Никсона пошто су чланови његове администрације подузели низ тајних и повремено нелегалних активности попут прислушкивања политичких супарника и провале у њихове уреде.
Хоће ли афера Флин израсти у нешто веће, тек треба видети, но бројни политички коментатори већ упоређују Трампа и Никсона, тврдећи да обојица пате од сличних карактерних мана.
