Један од најутицајнијих и најбогатијих људи тог времена, направио је сопствену листу „Десет заповести улагања“ као смернице свим читаоцима и својим клијентима
Човек који је предвидео Велику економску кризу или Велику депресију на Вол Стриту 1929. године и пад берзе, упркос многима који су тврдили да је то привремено, Роџер Ворд Бабсон живео је током прве половине 20. века (1875. – 1967). Познат је по томе што је основао чувени Бабсон колеџ, али и садашњи Интернационални Вебер универзитет. Током студирања на Технолошком универзитету у Масачусетсу, био је велики обожавалац Исака Њутна и заговорник његовог Трећег закона: акције и реакције.
Теорију према којој за сваку акцију постоји по интензитету једнака и супротна реакција, примењивао је кроз цео свој живот и пословне активности.
Вођен поменутом теоријом дошао је до закључка да је пословни циклус резултат односа људи и гравитације и да се економске варијабле (па чак и берза сама) могу објаснити гравитационим силама на земљи.
Захваљујући томе, једини је у тренутку када су сви масовно куповали акције и мислили да могу да живе само од тога, предвидео да то не може заувек да траје и држао се по страни, по цену да, како пише ук.бусинессинсидер.цом, изгуби многе клијенте у то време.
Један од најутицајнијих и најбогатијих људи тог времена направио је сопствену листу “Десет заповести улагања“ као смернице свим читаоцима и својим клијентима:
1. Спекулације и инвестиције никад не иду заједно. Свачији порфолио треба да се састоји од три дела: 1. Ликвидни пакет треба да чини 10 до 15 одсто вашег иметка и треба да служи за покривање трошкова; 2. Пакет који вам служи да сачувате богатство чини 70 до 80 одсто вашег иметка уложеног у разноврсне, али на дужи рок исплативе инвестиције; 3. Пакет који служи богаћењу и који чини 10 до 15 одсто буџета, не више јер њега улажете слушајући спекулације, улажући у пријатељске или породичне послове (и то ћете вероватно изгубити, али треба да га имате).
2. Не дозволите да вас заведе име фирме. Добро се уверите шта купујете јер то што се нешто зове Фонд раста…, не мора да значи да ће вам донети растуће приносе.
3. Будите опрезни код нових промоција. Ако фирма која нуди финанијске услуге продаје нешто ново, врло је вероватно да је смислилакако да пласира старе идеје, а да обезбеди више накнаде за себе.
4. Обратите пажњу на тржишна дешавања. Будите искрени према себи колико сте времена, енергије и знања вољни да уложите и будете ефикасан инвеститор.
5. Никад не купујте, а да нисте узели у обзир све чињенице. Урадите свој домаћи и никад не купујте “инсајдерску информацију”, јер будите уверени да је неко исто тако до ње дошао на другој страни.
6. Заштитите своја улагања улагањем у више различитих хартија (диверсификацијом). Боље да направите портфолио који ће бити разноврстан и тако ће се ваш иметак стално, за по мало, увећавати.
7. Не купујте различите хартије једне те исте компаније јер улагањем у само једну компанију можете све да изгубите.
8. Улагање у мала предузећа треба пажљиво размотрити јер су она нестабилна упркос данас повећаној улози регулаторног тела.
9. Обезбедите се адекватно, немојте пошто пото да тежите да се обогатите. Инвестирати значи предузимати интелигентне ризике. Ризике свакако морате правити да бисте добили повраћај средстава, али то радите са посебном пажњом.
10. Изаберите свог дилера и купујте отворено. Позајмица може да вам буде од помоћи, али ако то радите “на маргинама”, тешко да ћете да ускладите позајмљена средства. Права опасност је у томе што лоша инвестиција не може да постане добра, али добре инвестиције и те како могу да се претворе у лоше кроз форсирање продаје у лошем тренутку.
Можда нећете постати мултимилијардери или “видовити” за кретања на тржишту, али ако усвојите ова Бабсонова начела пословања, свакако ћете знати како да “паметно улажете”.
Извор:Телеграф.рс/ук.бусинессинсидер.цом)
