Захваљујући људима који су спасли живу главу бегом из Северне Кореје, свет је сазнао за хороре који се тамо догађају.
Недостатак људских права, јад и беда у којој људи у Северној Кореји живе жртвујући све како би њихова владајућа гарнитура уживала у луксузу и болесне казне због саме оптужбе за „неподржавање режима“ тек су почетак хорора које тамошњи становници проживљавају.
Иако је врло опасно одавати податке и детаље о томе шта се стварно догађа у Северној Кореји, неколико њих који су ризиковали свој живот и успели да побегну, открили су детаље о неким ужасавајућим експериментима који се тамо спроводе на људима као заморцима.
1. Отровани листови кеља
Бивша држављанка и затвореница у Северној Кореји, након успешног бега открила је да је 50 насумично изабраних жена у затвору у ком су боравиле (због злочина као што су гледање холивудских филмова) изложено болесном експерименту. Њима су давали листове затрованог кеља ког су морали да једу уз претњу оружјем. Свих 50 жена је умрло у року од пола сата након што су појели отровну супстанцу, с тиме да су пре смрти непрестано повраћале крв и вриштале од болова. Да су одбиле да једу, полиција би побила читаву њихову породицу, а циљ самог експеримента није познат.
2. Увежбавање операција на будним људима
Један од најшокантнијих познатих експеримената у Северној Кореји је увежбавање хируршких операција на људима који су скроз свесни и будни, односно без било какве анестезије. Обично се ради о људима „нижег ранга“, за које је процењено да њихов живот не значи ништа у поређењу са медицинским напретком кога могу да постигну. Ову је причу обелоданио бивши затворски чувар који је успешно побегао из земље. Открио је да те операције најчешће завршавају неславно, односно смрћу пацијента, а већина „лекара“ који оперишу пре самог поступка конзумирају веће количине алкохола.
Понекад, у операцијама у којима је потребно осигурати да се пацијент ни случајно не помиче, ударају здраве затворенике чекићем у потиљак па их потом онесвешћене оперишу. Кад им понестане „испитних субјеката“, напросто се појави црни комби ког зову „врана“ и напросто купе људе по цести или по разним затворским установама. Они након тога завршавају на операцијама или живе мете војницима који такође морају да вежбају.
3. Експериментисање са гасовима
Бивиш шеф осигурања у затвору познатом као „Камп 22“ описао је да се у саставу затвора налази лабораторија опремљен отровним гасом, гасом за гушење и експериментима с крвљу у којима су обично од троје до четворо људи, а најчешће породица, експериментални субјекти. Након што прођу низ медицинских тестирања, коморе се херметички затварају па се испушта отровни гас или други облици отрова, док „научници“ посматрају одозго кроз стакло. Човек открива да је посматрао породицу – брачни пар са двоје деце како умиру од гаса, са родитељима који су децу очајнички и безуспешно покушали да спасу давајући им вештачко дисање докле год су могли, док су деца због своје мање тежине била више под утицајем токсина.
4. Метода мучења – колено и дрво
У покушајима усавршавања својих метода мучења уз која ће извући бројна „признања“, они су усавршили бруталне технике. Једна од њих је тзв. дрво и колено, у којој затворени мора да клечи на дрвеној шипки која је стављена у колено како би се зауставио крвоток. Након недељу дана, губе способност ходања, а након месец дана умиру – најчешће од сепсе. Ова се метода најчешће користи на људима класификованим као „непријатељи државе“, који су често ухваћени након што је члан њихове породице побегао из земље.
5. Тестирања на деци са тешкоћама у развоју
Научник који је побегао из Северне Кореје у Финску, открио је да се у земљи често у тестирањима користе деца са потешкоћама у развоју, које третирају као „дефектне примерке који не треба да живе“. На њима експериментишу са хемијским оружјем, попут антракса са циљем да виде колико брзо умиру. То је само један од бизарних примера кршења људских права, а иако људи широм света позивају на интервенцију УН-а у тој земљи, чини се да су њихови крвници недодирљиви.
Извор:Еxпресс.хр
