– Сам сам одлучио да учествујем у убиству Ђинђића. То је било моје убеђење због претње Хагом, због заштите ЈСО. Нисам ја то урадио због новца – нагласио је Јовановић, који је осуђен на 40 година затвора због убиства премијера Ђинђића.
Јовановић је у исказу, који је детаљно дао тадашњем помоћнику шефа УКП Милету Новаковићу и у то време оперативцу Родољубу Миловићу Роћку, описао како је планирано убиство премијера.
Проваљен
– У зграду одакле је пуцано ушли смо ја, Александар Симовић и Нинослав Константиновић, који је носио каблове и фарбу. Јуришић је чувао паркинг-место испред зграде, и када бисмо ми долазили, он се склањао. Долазили смо „пасатом“ који је возио Влада Будала… Тог дана у соби смо седели и чекали. Пушио сам цигарете „давидов“ и пикавац угасио у једну кутију у џепу. Могуће је да ми је неки пикавац испао са стране. Телефон је био код Аце и јавили су да Ђинђић долази. Преко прозора смо ставили једно шарено ћебе. Седео сам на столици, цев је вирила кроз прозор и нису ме могли видети. Из аутомобила је прво изашао момак из обезбеђења и изнео штаке. Ђинђић је изашао, био је чудно окренут, некако са стране – рекао је Јовановић и додао:
– Први метак га је погодио, а други сам испалио да потврдим погодак. Нисам хтео да погодим тог момка из обезбеђења. Нисам имао времена да Ђинђића гађам у главу. Био је заклоњен. Нисам видео где су одлетеле чауре, а тражио сам да ова двојица запале канцеларију. Пушку сам предао Аци. Носио сам пиштољ, утрчали смо у аутомобил и отишли на предвиђено место, у неки стан изнад Аутокоманде… Осећао сам да ће све бити откривено. Чим су ме позвали на разговор у полицију, све ми је било јасно. Убиство би било нерасветљено да сам ја организовао екипу, а не овако како је урађено, са олошима и криминалцима. Знао сам чим ме је Легија увукао с оним кретенима – рекао је Јовановић.
Хтео да повуче исказ
Новаковић, који је издао књигу поводом убиства премијера „Државо, руке увис“, присећа се још неких детаља.
– Након ових изјава у којима нам је све признао, Звездана су адвокати наговорили да повуче све што нам је рекао, али није могло. Прво је ишао на то да је малтретиран, па онда да смо претили породици. Међутим, његова жена, када је дошла да га посети, рекла је да је то лаж, да је полиција врло коректна и да је ми обезбеђујемо – прича Новаковић.
Ђинђић је убијен 12. марта 2003.
Родољуб Миловић
ЗВЕКИ ИМАО НЕКО МРЉАВО КУЧЕ
Родољуб Роћко Миловић испричао је за Курир још неке детаље са саслушања Звездана Јовановића.- У првом тренутку Јовановић није желео ништа да прича. Рекао је: „Немам шта, водите ме у затвор.“ Рекао сам му да смо у међувремену били код њега у кући, да смо видели супругу, пошто се он плашио за породицу. Није веровао. Када сам га питао да ли има неко мрљаво куче, он се насмејао. Схватио је га нисмо слагали – открива Родољуб Миловић.
Оставио трагове
ОДАО ГА ЦРНИ „МАГНУМ ДАВИДОВ“
Звездана Јовановића су под изговором да треба да дође на колегијум МУП ухапсили 24. марта 2003.- Сели смо у салу за састанке. Генерал Сретен Лукић, Гури и ја. Преко пута нас врх ЈСО – Гумар, Звеки, Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић и Мића Петраковић. Пита их Лукић шта ће попити, наручују сок, кафу, само Звездан неће ништа. Палим цигарету и он пита да ли може да запали цигарету и вади „давидов“. И ја се тада изгубим, сетим се да су пронађена два опушка истог таквог црног „магнум давидова“ на месту убиства Ђинђића – присећа се некадашњи начелник УБПОК Бора Бањац.
Постоји много нелогичности у овом тексту, јер не постоји никакав аудио ни видео запис о признању Звездана Јовановића, док је он много пута током суђења оповргао тврдње да је убио Зорана Ђинђића.
У снимку испод Јовановић тврди да никад није био снајпериста и негира кривицу која му се намеће, тврдећи да није извршио атентат на Ђинђића нити је ранио његовог телохранитеља Милана Веруовића
Извор: Курир / Србија јавља
