У последње време, све је више људи који пате од неког облика поремећаја рада штитне жлезде
Обољење штитне жлезде један је од најчешћих здравствених проблема који лекари могу да констатују у савремено доба. Изгледа да постоји епидемија болести везаних за штитну жлезду, а оне се срећу и код све млађих пацијената.
Жене су у већем ризику него мушкарци, нарочито после порођаја или током менопаузе. Имати проблем са штитном жлездом значи да је много теже губити на килажи, али овај проблем може да животно утиче и на друге начине – већи умор и опстипација.
Такође, може се осећати депресија, проблем око задржавања течности или јављање суве коже. Ако су вас неки од ових симптома већ забринули, треба знати да и одређена храна може негативно да утиче на здравље штитасте жлезде.
За здраву функцију ове важне жлезде, а самим тим и ефикасног метаболизма, потребно је у исхрани избегавати следеће намирнице:
Глутен
Већина проблема са штитастом жлездом узроковани су аутоимуним болестима. То значи да имуни систем производи антитела која изазивају штетну функцију ове жлезде. Штитаста жлезда може постати неактивна – Хашимото тиреоидитис, или превише активна – Грејвс-Базедовљева болест. Глутен је снажан покретач аутоимуних болести код генетски осетљивих људи. Он изазива велике упале у телу, а код неких људи може да изазове њихов имуни систем да производи антитела која нападају своје органе или ткива. Уклањање глутена из исхране требало би да помогне да се побољша здравље штитне жлезде, а такође може смањити и ризик од настанка неке друге аутоимуне болести. Глутен се налази у пшеници, ражи, јечму, спелти и многим прерађеним намирницама.
Млечни производи
Млечни производи такође могу да створе доста упала у телу. Многи људис матрају да се млечни производи тешко варе и они су чест узрок синдрома иритабилног црева, надимања и желудачног рефлукса. Ако млечни производи ометају пробаву, то значи да неће доћи до апсорпције хранљивих материја из оброка на адекватан начин. Ове намирнице такође могу да подстичу раст штетних микроба у дигестивном тракту. Протеин у млечним производима се зове казеин и код многих људи он погоршава већ постојеће аутоимуне болести једнако као и глутен. У те намирнице спадају кравље млеко и разне намирнице направљене од њега, као што су сир, сладолед или јогурт.
Шећер
Већ је познато да шећер лоше утиче на здравље, а уједно има лош утицај и на штитну жлезду. То се дешава због деструктивних ефеката које шећер има на имуни систем. Он појачава упале у људском телу и погоршава аутоимуне болести. Шећер поспешује раст свих врста штетних патогена устомаку и подстиче цревну инфекцију. Ако је човекова цревна флора обрасла штетним микробима, они распламсавају зидове црева и изазивају жариште које је покретач свих аутоимуних болести. Глутамин је одличан као помоћ у излечењу оштећених црева изазваних шећером или другим факторима. Стевија и ксилитол спадају у природне заслађиваче и корисна су замена за шећер, а такође и мале количине меда или природног јаворовог сирупа могу да буду одличан избор.
Велике количине сировог поврћа из реда крсташица
У породицу поврћа крсташица спадају купус, броколи, карфиол, кељ, прокељ и друге сличне врсте. Ово поврће здраво је за исхрану, али не треба претеривати у конзумирању у сировом стању. Крсташице садрже супстанце које се зову гоитрогене. То су једињења која могу да инхибирају апсорпцију јода од стране штитне жлезде. Јод је кључна компонента у производњи тироидних хормона и ако нема довољно јода у исхрани, једноставно неће моћи да се произведе довољно хормона штитне жлезде.
Већина људи пати од мањка јода, јер не једу довољно хране која је богата овим минералом. Конзумирање много поврћа које садржи гоитрогене чини ову ситуацију још гором. Јод се налази у морској трави и дивљим плодовима мора (не и код узгајене рибе), а људи недовољно једу овакве намирнице.
Индустријска уља од семена
Ово се односи на биљна уља, као што је кукурузно уље, сунцокретово, сојино, памучно, уљане репице, семенки грожђа или пиринчаних мекиња. Ова уља су високо вредна у смислу незасићених масти. Људско тело захтева овај тип масти, али проблем са овим уљима је што неке друге осетљиве масти могу бити оштећене.
Процес екстракције узрокује да се незасићене масти оштете и оксидују. Ако се ове масти употребљавају у кувању, оне постају оштећене још више. Овакве оштећене масти стварају велике упале у телу, јер се понашају као слободни радикали и проузрокују хабање и пукотине у органима и ткивима. Здраве масти које се морају укључити у исхрану налазе се у маслиновом уљу, макадамија уљу, авокадовом, ораховом, кокосовом, као и у различитим врстама масне рибе.
Соја
Иако је постојало уверење да је соја здрава у исхрани, данас је све више разлога за то да се она избегава. Најпре, зато што велики залихе соје у свету долазе од генетски модификованог семена. Такође, соја је врло тешка за варење, али иако садржи приличну количину протеина, људско тело апсорбује врло малу количину тог протеина због ензимских инхибитора који се налазе у соји.
Лектини у овој биљци изазвају иритацију слузокоже гастроинтестиналног тракта и погоршавају стање оних особа које имају неку аутоимуну болест. Соја је исто тако извор гоитрогена који инхибирају апсорпцију јода.
Извор:БастаБалкана.цом
