Политичкој драми у Македонији не назире се крај. Опозиција је након изгласавања Талита Џеферија за председника Собрања најавила формирање нове владе, а присталице ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског нове протесте. У сржи проблема је документ назван „Тиранска платформа“.
Платформу су усвојиле Демократска унија за интеграцију (ДУИ), покрет „Беса“ и Алијанса за Албанце у јануару ове године, месец дана након избора и управо овај документ постављен је као услов СДСМ-у Зорана Заева за подршку формирање владе.
Документ је брзо подигао буру у региону. Већи део јавнсоти оценио га је као корак ка оснивању Велике Албаније са јасним границама и поделу и распарчавање Македоније. За Србију посебно је био проблематичан захтев за усвајање резолуције у Собрању којиом би Срби и Србија били оптужени за наводни геноцид почињен над Албанцима у тој земљи у периоду између два рата.
Демократска партија Срба у Македонији тврдила да се у тој резолуцији „изричито тражи да српски народ буде проглашен геноцидним“, али из СДМС то је демантовано и лоптица је пребачена на другу страну. Заевје тврдио да је реч о пропаганди ВМРО ДПНМЕ и покушају да се „Македонци посвађају са братским српским народом“.
Већина аналитичара оценила је да би покушај да се донесе таква пресуда био узалудан јер не постоји правно утемељење за тако нешто, као и да је реч о класичној провокацији.
Шта још садржи Тиранска платформа?
Позива се и на усвајање резолуције у Собрању којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године
Албанци би требало да буду сматрани конститутивним народом Македоније
Увођење албанског као службеног језика. Захтева се и употреба албанског језика на свим државним нивоима, као и да у Уставу треба да стоји да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом“
Решавање спора око имена Македонија
Отварање дебате о застави, химни и грбу Македоније. Албанаци тврде да се овај захтев односи на потребу да државни симболи „одражавају мултиетничност друштва и ентичку једнакост“, док се са друге стране тумачи као „албанизација“ Македоније
Стварање „интегрисаног граничног управљања“ на границама са Косовом и Албанијом (што је већем делу јавности окарактерисано као успоставаљање граница Велике Албаније)
„Није Тиранска платформа, него платформа Албанаца из Македоније“
Спорна платформа усвојена је у јануару, према речима лидера ДУИ, под покровитељством албанског премијера Едија Раме који се брзо оградио од „покровитељства“ и изјавио да спорни документ није „Тиранска платформа“, већ „платформа Албанаца из Македоније“.
Иако је Рама тврдио да је Албанија пружила помоћ кроз дијалог, односно, како је рекао, руководство Албаније „имало је одвојене састанке са лидерима албанских партија у Македонији и на тим састанцима су вођене белешке, а онда су те белешке обједињене на једном папиру“.
Деманти је стигао од самог Заева, који је, бранећи Тиранску платформу, потврдио да је документ састављен у албанској престоници.
– Декларација је потписана у Тирани. Састављена је у Македонији као део њихових предизборних програма, али су се састали у Албанији како би се све странке албанског блока окупиле на једном месту – рекао је тада Заев.
Платформа је била на столу и у неуспешним преговорима с првим мандатаром, лидером ВМРО-ДПМНЕ Николом Груевским, који је касније овај документ назовао „кораком ка оснивању Велике Албаније“.
Извор:Блиц/М.Б.
