Отварање архива комунистичке службе безбедности у Албанији јасно нам показује да је то могуће само у земљама у којима је Русија изгубила политички у утицај. У Србији то није могуће, јер утицај Русије све више јача.
Сведоци смо праве еуфорије и потпуног повратка српске политике отвореном служењу руским интересима” – оцењује за Данас Даница Драшковић, супруга лидера СПО Вука Драшковића, одговарајући на питање зашто у Србији досад нису отворени досијеи тајних служби. Албанска влада је, иначе, недавно одлучила да отвори архиву злогласне тајне полиције Сигурими из периода Енвера Хоџе, више од 25 година после пада комунизма.
Драшковић сматра да се у Србији неће догодити сличан сценарио док год је утицај Русије толико јак.
– Док је тако нема ни говора да се овде отворе архиве на било који начин, јер то не одговара ни садашњој власти, која је углавном сачињена од кадрова из прошлости, Милошевићевих перјаница и портпарола ЈУЛ-а. Цео СПС је у пуној снази као некада и нико од њих не жели да отвори ништа, да не би затворио себе. У недавној посети Немачкој и музеју Штазија чули смо да на захтеве Европе за отварање архива комунистичких служби, Србија нема одговор. Ћути већ годинама – истиче Драшковић. Ипак, она изражава наду ће се архиве ипак отворити, „јер је то неминовност ако Србија иде ка Европи“.
Отварање досијеа служби безбедности никада није био услов који је Европска унија поставила Србији на путу ка прикључењу. Ипак, из Европске комисије су стизале „снажне препоруке“ да се то учини, јер би помогло у истрагама о несталим особама, као и у нерасветљеним убиствима од 1990, укључујући и убиства новинара. Европска комисија као и Европски парламент у више наврата су позивали српске власти да наставе посао око уклањања наслеђа бивших тајних служби из доба комунизма „као корак напред у демократизацији Србије“. Акценат је стављан на отварање докумената некадашње Управе државне безбедности – УДБА, као и Националне архиве. СПО је једина странка која се годинама уназад залагала за отварање досијеа тајних служби. Подносили су неколико нацрта закона парламенту, али ниједан није прошао скупштинску процедуру.
За отварање тајних досијеа у Србији залаже се и невладин сектор, а Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права (Јуком), каже за Данас да у Србији не постоји довољно јака политичка воља, као и да је притисак ЕУ недовољно јак.
– Цивилно друштво и мале политичке партије су истицале значај доношења закона за отварање досијеа, али је то остало без одјека у државним институцијама. ЕУ никада јасно није рекла да ће отварање досије бити један од услова током преговора – каже Антонијевић, додајући да цивилни сектор годинама тражи од Европске уније да инсистира на њиховом отварању, како би Србија постала демократска држава са владавином права.
Злоупотреба података у кампањи
„Подаци из служби безбедности се често злоупотребљавају, углавном током предизборне кампање. Појављују се различити подаци о председничким кандидатима. Не знамо да ли су тачни, али знамо која им је сврха. Наравно, до њих долазе и пласирају их они који имају приступ безбедносним службама“, каже Милан Антонијевић.
Извор:ДАНАС/К. Живановић
