Православни верници и Српска православна црква данас прослављају Свету мученицу Теодосију Тирску.
О светој Теодосији Тирској епископ Кесарије Палестинске Јевсевије, сведок – очевидац, саопштава следеће : “У време када се у нашој земљи већ пет година продужавало гоњење на хришћане од стране нечестивих идолопоклоника, у седамнаести дан месеца априла, на сам празник Васкрсења Христова, једна побожна и чесна девојка, родом из Тира, којој не беше још осамнаест година, приђе на судишту к везаним за Христа хришћанима, који су смело разговарали о Царству Божјем, и замолила их је да је спомену пред Господом када заврше свој мученички подвиг и оду Богу”.
А војници, угледавши девојку како се клања сужњима – хришћанима, ухватише је, и као да је учинила неко страшно рђаво дело, приведоше је к царском намеснику Урбану на испитивање.
Намесник, испунивши се силне јарости и зверске свирепости, стави је одмах наљуте муке: железним ноктима остругаше јој дојке и ребра све до костију. После је наредио да мученицу, која је једва дисала, утопе у мору.
Тако говори Јевсевије, који је све то својим очима гледао. Осим тога, према другим подацима, свету мученицу Теодосију, после потопљења у мору, Анђели извадише из мора на копно потпуно живу. Ходала је носећи у својим рукама камен, који јој беше привезан око врата. Незнабошци су је поново ухватили и привели на суд. Тад је била осуђена да је звери поједу. Опет је остала неповређена. Најзад, мучитељ је наредио да је посеку мачем. У часу када су јој одсекли главу, видели су да јој је из уста излетела голубица, блиставија од злата која је полетела ка небу.
Кад је пала ноћ, света мученица се, окружена светим девојкама, јавила својим родитељима, сва у превеликом небеском сјају, са златним крстом у руци и венцем на глави, и рекла им: “Погледајте колика је слава и благодат Христа мога, које сте ме хтели лишити!”
То је рекла родитељима зато што су је они одвраћали од Христа. Али она је тајно отишла од њих хришћанима, била ухваћена и мучена и онда увенчана од свог Исуса Христоса.
Света Теодосија чесно пострада и прослави се 308. године.
Некада је била велика неустрашивост светих људи и жена, које ни тамница, изгнанство, муке, понижења, претње, мач, понор, огањ и вешала нису могли да наруше узвишени мир њихових душа, које су биле чврсто везане за Христа.
У народу се верује да на овај дан не би требало да се користе никакви конопци, чак да се ни не пере ни не простире веш.
Уврежено је, наиме, веровање да ће девојке које то, ипак, ураде остати без порода, као и да ће они младићи који погреше овако, бити несрећни у сваком послу којег се прихвате.
Извор: Телеграф.рс
