Председник САД одобрио продају оружја вредног 1,42 милијарде долара Тајвану, отцепљеној кинеској провинцији, коју Пекинг сматра својим неодвојивим делом. Кинези му поручили да је начинио погрешан корак
Он је одобрио продају оружја вредног 1,42 милијарде долара Тајвану, отцепљеној кинеској провинцији, коју Пекинг, међутим, сматра својим неодвојивим делом.
Прекршен договор
Према договору, Америка би требало да испоручи Тајвану радар за рано упозоравање, противрадарске ракете, торпеда, компоненте за бродске навођене ракете и пројектиле ваздух-земља.
Стејт департмент је саопштио да ће, упркос продаји оружја Тајвану, однос између САД и Кине остати пријатељски.
– Нема никакве промене у дугогодишњој америчкој политици „једне Кине“. Само смо наставили са досадашњом праксом, јер, као што знате, Америка већ 15 година продаје оружје Тајвану – навела је портпаролка Стејт департмента Хедер Науерт.
Међутим, најновији договор о испоруци оружја Тајвану Кина је протумачила као објаву рата.
Кинески амбасадор у Вашингтону Цуи Тијанкај навео је да његова влада и народ имају свако право да буду ван себе од беса.
– Вашингтон је донео погрешну одлуку да прода оружје Тајвану упркос кинеском противљењу – истакао је Тијанкај.
Он је додао да осим што тај договор крши споразуме између САД и Кине, он се меша и у кинеску домаћу политику, угрожава кинески суверенитет и безбедност и подрива напоре за национално уједињење.
– Тај лош потез у супротности је са консензусом који су двојица председника, Трамп и Си Ђинпинг, постигли у летовалишту Мар а Лаго и тренутним позитивним развојем кинеско-америчких односа – навео је Тијанкај.
Према његовим речима, продајом оружја САД шаљу веома лош сигнал „тајванским независним“ снагама и шкоде кинеско-тајванским односима.
– Америка константно прича да жели да одржи мир и стабилност. Међутим, њена дела показују другачије – нагласио је кинески амбасадор у САД, позивајући САД да промене одлуку
И кинеско министарство одбране позвало је Вашингтон да обустави испоруку оружја Тајвану јер она нарушава мир и стабилност у региону.
– Питање Тајвана је било најважније и најосетљивије питање у америчко-кинеским односима – саопштило је кинеско министарство одбране.
Иначе, Кинези сматрају Тајван отцепљеном провинцијом која се мора ујединити са остатком земље и зато Пекинг инсистира да се међународна заједница држи „политике једне Кине“. То значи да све државе које желе да имају дипломатске везе са Кином морају прекинути званичне односе са Тајваном и обрнуто.
Трамп је први пут прекршио „политику једне Кине“, које су се САД раније придржавале, након што је изабран за председника. Тада је разговарао са тајванским званичницима, што је Кина осудила.
Такође, у предизборној кампањи обећавао је оштру политику према Пекингу, али се након сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом у априлу предомислио. Будући да Пекинг „политику једне Кине“ сматра кључном за очување односа са САД, Трамп је обећао Сију да ће је поштовати.
Све до сада причао је како му се кинески председник веома допада и да ће лепо сарађивати.
Све због Северне Кореје
Међутим, како аналитичари кажу, неочекивани обрт догодио се вероватно због Северне Кореје.
– Трамп је молио Кину да реши проблем нуклеарног програма Пјонгјанга. Он сад мисли да Пекинг није урадио довољно, па је овим потезом покушао да натера Кину на конкретну акцију. То, међутим, само показује да је Трамп неискусан политичар. Он није схватио да се Кини не могу давати ултиматуми, нити да је било ко може уцењивати – објашњава стручњак са Института за америчко-кинеске односе
Он додаје да не треба заборавити да је Кина бурно реаговала након што је Трамп после победе рекао да се неће придржавати „политике једне Кине“.
– Тада је Пекинг претио чак и ратом. Навео је да би могао да помогне, чак и да наоружа непријатеље Вашингтона. Питање је сада докле Трамп жели да иде – сматра Чен.
Односи Кине и Тајвана
– 1949 – након што је у грађанском рату победила Комунистичка партија Кине (ЦПЦ), губитници из Кинеске националистичке партије – Куоминтанг Кине (КМТ) повукли су се на Тајван и у Тајпеју основали своју владу
– комунисти су прогласили Народну републику Кину, док су националисти на Тајвану прогласили Републику Кину
– деценијама су односи Пекинга и Тајпеја били ограничени и пуни тензија
– питање политичког и правног статуса Тајвана ишло је у два смера – уједињење с Кином или потпуна независност
1992 – представници Пекинга и Тајпеја постигли су консензус о такозваној политици једне Кине. Обе стране су сагласне да постоји само једна Кина и да њу заједно чине Тајван и остатак земље. И једна и друга страна су за уједињење, међутим, и комунисти и националисти тврде да су легитимна власт у целој земљи
– 2008 – усвојена „политика три не“ – „не“ уједињењу, „не“ независности и „не“ употреби силе. Почели су и разговори о обнови транспортних, комерцијалних и комуникационих веза, које су биле у прекиду још од 1949.
– Тајван и даље има статус кво
Санкције Кинеској банци због Кима
Америка је у четвртак увела санкције Кинеској банци због наводног прања новца у име Северне Кореје и њеног лидера Ким Џонг Уна. Санкције су уведене и двојици кинеских држављана, као и једној компанији за испоруке због наводног помагања у развоју нуклеарног и ракетног програма Пјонгјанга.
Извор: Информер.рс
