Хришћани данас славе Велику Госпојину, дан када се Богородица вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Овим празником почиње Међудневица, време које је према народном веровању, најпогодније за убирање плодова.
Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице представља успомену на њену смрт, то јест дан кад се Богородица „успела на небо“.
Овај свети празник хришћани прослављају од 4. века, као једно од празновања у склопу Сабора Пресвете Богородице. Празник почиње самостално да се прославља у Јерусалиму тек од 6. века, на дан кад је византијски цар Маврикије, победио Персијанце.
Према народном веровању, Велика Госпојина важи за празник посвећен женама и мајкама, па би све припаднице лепшег пола данас требало да одморе од било каквог посла.
Такође, од данас почиње Међудневица, која траје до 21. септембра, кад се обележава Мала Госпојина. У том периоду, верује се, треба брати биље које у овом периоду има нарочито лековито дејство и пити воду са природних извора. У неким крајевима се верује да боја састругана са иконе Пресвете Богородице на Велику Госпојину, помешана са мало воде, лечи различите женске тегобе.
Овај празник је веома поштован у нашој земљи, па се по целој Србији у част Богородице одржавају вашари и народни сабори, попут оног код женског манастира у Раковици.
Извор: Блиц.рс
