До сада готово неприкосновена прва позиција малина, како најтраженијеге воћа у извозу из Србије, како указују стручњаци, све више се љуља. Не, то не значи да се извоз малина смањио.
Малине су и даље изузетно тражене, али улагања у воћарство, која су интензивирана пре 15 година, почела су да дају резултате, па су се међу нашим траженим воћем нашле и јабуке, трешње, па и боровнице и јагоде.
То најбоље илуструје чињеница да се редови камиона више не стварају само пред хладњачама у којима се складиште малине. Готово цели род првокласних јабука из воћњака с јабукама „Делта аграра“ у Челареву већ годинама завршава на тржишту Русије, а то воће је међу 10 најтраженијих производа у извозу Србије. На плантажама трешања такође на утовар чекају камиони који то воће возе до најзахтевнијих светских тржишта.
И ВУЧИЋУ ЈЕ НАЈЗАД ЈАСНО: До 2050. у неким деловима Србије неће бити Срба
– Озбиљније улагање у воћарство у Србији почело је пре 15 година, и сада се беру плодови тог посла – објашњава проф. др Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство с Пољопривредног факултета у Новом Саду.
– Резултат тога је што сада Србија без проблема продаје знање, односно у Србију се долази да би се видели узорни воћњаци и да се пренесе најнапреднија технологија у воћарству. А разлог за овакву ситуацију савршено је јасан.
Јабуке, када добро роде, и када су праве сорте, могу да дају зараду и од 30.000 евра по хектару. Ни са боровницама није много другачије, јер се род од 15 тона по хектару, у најлошијем случају плаћа два евра по килограму.
Сви нови засади воћа, како указује Кесеровић, опремљени су противградним мрежама, имају најсавременије системе заливања и прехрањивања, прате се на рачунарима, а држава је подизање воћњака подржала адекватним мерама, како у набавци садног материјала, тако и за остале потребе.
– Сада имамо ситуацију да извозимо на захтевна тржишта готово 120.000 тона јабука, да се наше боровнице у свету плаћају и по шест евра за килограм, а да смо само од извоза трешања, које су у Европи и свету изузетно тражене, зарадили 10 милиона долара. Облачинска трешња је светски познат бренд – указује Кесеровић.
– Воћарство се, самим тим, враћа на велика врата… Међутим, наше најпопуларније и најзаступљеније воће – шљиве, још заостаје када је у питању извоз, јер се највећи део рода и даље прерађује у ракију.
– Имамо годишње између 550 и 600.000 тона шљива, али око 80 одсто се преради у ракију – указује Кесеровић. Мањи део заврши у извозу као замрзнуте или суве шљиве. Ми стручњаци имамо задатак да технологију сушења стандардизујемо, па да суве шљиве из Србије поново дођу на место које су раније имале на светском тржишту.
Велику улогу у развоју воћарства одиграла је и струка.
– Наш факултет је увек отворен за пољопривреднике, а посебно за воћаре – јасан је Кесеровић. – Долазе нам људи који дижу и по пола хектара воћњака, како би се посаветовали. Нама, наравно, то не смета, јер сматрамо да само уз знање, стручност и најновије технологије воћарство у Србији може да настави да напредује.
Извор: Srbijadanas.com
