Оториноларинголог, примаријус доктор Новак Вукоје, члан Европске академије наука, чији је несумњиво најпознатији пацијент био либијски вођа Моамер ел Гадафи у интервјуу за Спутник открио је детаља познанства са Гадафијем.
Поносан сам што сам имао прилику да упознам тог човека. Први пут смо разговарали под његовим шатором 2006. године, кад сам урадио једну интервенцију. Позвао је и националну телевизију да сними наш разговор. Одушевио ме је причом колико је помагао нашу државу материјално, нафтом…
Али никоме није једноставно пред хируршку интервенцију. Рекао је: Цела Либија стрепи преда мном, а ја стрепим пред једним српским хирургом.
Код мене је недавно на преглед дошао саветник светске владе у сенци. Кад ме је видео на слици са Гадафијем, питао је кад сам ја био код њега. Рекао сам да сам га последњи пут видео 4. новембра 2010. године. На то ми је рекао да су њих тројица из светске владе били код њега месец дана касније. Рекли су му: Узми пара колико хоћеш, поведи кога хоћеш, изабери земљу где ћеш да живиш. Знате ли ви шта је он њима одговорио? „Ја сам на власт дошао револуцијом и отићи ћу револуцијом“.
На питање како је уопште дошло до тога да Гадафи постање његов пацијент доктор Вукоје каже:
– Пре њега сам оперисао либијског министра за економске односе са иностранством, који је био службено у посети у Београду током које је имао нападе ноћнога гушења, који су га иначе мучили. Он је о томе испричао либијском вођи – рекао је Вукоје и додао да је Гадафија и први пут видео 2008. године:
Са њим сам провео много времена. И данас сам у контакту са његовом ћерком Аишом. Она живи у Оману са њено троје деце и мајком Сафијом, која је из Мостара. Гадафи је у Мостару завршио војну гимназију и ту се заљубио у Сафију и оженио се њоме. Војну академију је потом завршио у Лондону. Аиша ми се недавно јавила мејлом. Има индиција да ће се можда и кандидовати за новог председника Либије.
За време Гадафија у Либији се јако добро живело. То је једина земља, а обишао сам скоро цео свет, где нисам видео просјака. Свако је имао неку донацију од државе, да свака кућа, радио — не радио, може пристојно да живи. Либија је имала пет милиона становника, а неколико милиона страних радника – закључује доктор.
Извор: Srbija Danas/ rs.sputniknews.com
