Издвајамо Србија

ПРОФЕСОР ДР РАДОСЛАВ ГАЋИНОВИЋ: Од Берлинског конгреса до данас побијено три милиона Срба

На Берлинском конгресу одлучено је да Аустроугарска има право да окупира БиХ. Та одлука, чије је спровођење запалило Балкан, донета је и због страха од евентуалног уједињења Срба са две стране Дрине.

Овако професор др Радослав Гаћиновић почиње своје капитално дело „Насиље над Србима у 20. веку“, у коме је детаљно описао сва страдања кроз која је наш народ прошао у прошлом веку.

Књига у два тома почиње далекосежним одлукама Берлинског конгреса, „претреса“ минули век који је окончан бомбардовањем Србије, а завршава се косовским проблемима који још нису решени. А они су почели оснивањем Прве призренске лиге, крајем 19. века, када је скован план о „великој Албанији“.

Loading...

– Прва призренска лига одмах разоткрива своје дубинске димензије, а то је мржња и нетрпељивост према Србима – пише Гаћиновић.

ПОЧЕТАК 20. века обележили су Мајски преврат 1903. и убиство краља Александра и краљице Драге. Аутор пише и о Солунском процесу, у коме је суђено припадницима организације „Уједињење или смрт“, а који он види као политички процес против Аписа и његових следбеника у којем су проглашени кривим иако правих доказа о кривици није било.

Следе балкански ратови, о којима Гаћиновић каже:

– У ослободилачке ратове 1912-1918. Срби су ушли испуњени светом ватром да обнове оно што им је одузето.

Највећи део првог тома посвећен је Првом светском рату, у коме је, према подацима које аутор наводи, Србија изгубила 28 одсто становништва – 1.247.000 људи, од тога 56 одсто мушкараца.

Описујући почетак рата, аутор цитира Арчибалда Рајса:

– Београд је бомбардован 36 дана и ноћи. Оштећено је и порушено 600 приватних кућа, 60 државних зграда, међу којима Стари двор и Војна академија, зграде конзулата, Универзитет…

 

Гаћиновић се бавио и формалним поводом за Први светски рат – Сарајевским атентатом, чији су главни актери били чланови „Младе Босне“, а чији је идејни вођа био ауторов предак Владимир Гаћиновић.

После Великог рата следи нови усуд српског народа – формирање прве Југославије, што аутор оштро критикује. Убиство краља Александра у Марсељу, које је организовао усташки покрет, Гаћиновић види на овај начин:

– Метак којим је убијен краљ био је намењен самој Југославији и њеном опстанку.

У НДХ УБИЈЕНО 74.762 ДЕЦЕ
У НДХ су постојали логори за децу, једини такве врсте у Европи, наводи Гаћиновић. Кроз логор у Јастребарском прошло је 3.336 деце. Највећи дечји логор био је у Сиску, кроз који је прошло 6.693 деце, а од којих је за три месеца умрло њих 1.600. Укупно је у НДХ животе изгубило 74.762 малишана, од којих је 60.643 убијено, а Јасеновац је гробница за 19.432 деце.

СЛЕДЕ турбулентне године, велики неспоразуми са Хрватима, 27. март… А Други светски рат доноси ново велико страдање – у Југославији је погинуло 1.700.00 људи, далеко највише Срба.

Велики простор у књизи посвећен је највећем српском стратишту – Јасеновцу, као и многим другим логорима за Србе.

Међу бројним подацима и документима налази се и белешка немачког посланства:

– Сто педесет нарочито за то овлашћених усташа из Љубушког убило је многобројне православце, међу којима жене и децу. На разним местима Сава је нанела 34 леша који су показивали знакове најјачег злостављања и осакаћења. Акције су биле показатељ највећег нивоа злочиначког понашања…

Аутор цитира и наредбу поглавника Анте Павелића:

– На подручју НДХ забрањује се употреба ћирилице. Сви православни становници НДХ обавезни су да око руке носе траку на којој пише слово „П“, што значи православни.

Покрштено је више од 240.000 Срба, а све се одвијало у троуглу НДХ – Католичка црква – Ватикан.

Новија српска страдања почињу разбијањем СФРЈ, о чему аутор пише:

– Са разбијањем СФРЈ 1991. и 1992. Срби и Србија постали су мета међународног и унутарсрпског вређања, омаловажавања…

Цитира, између осталог, и изјаву Стипе Месића:

– Сви Срби у Хрватској моћи ће да стану под један кишобран.

После „Олује“, толико их је и остало.

БЕОГРАД НАЈВИШЕ ПУТА БОМБАРДОВАН

КАКО је било Србима у 20. веку, можда најбоље говори податак да је Београд највише пута бомбардована престоница у том веку. Наш главни град гађан је пет пута: аустроугарско бомбардовање 1914. и 1915, немачко 6. априла 1941, савезничко 1944. и бомбардовање у НАТО агресији 1999. године.

 

Извор: Љ. Бегенишић, Новости.рс

Loading...
loading...
loading...