На основу ових карти утврђивала би се висина месечне помоћи најугроженијима. Ту тезу потврђује економски аналитичар Бранко Павловић који каже да Влада Србије зазире од израде социјалних карата, јер би на тај начин признала колико је беда ушла у српске домове.„Сасвим је јасно да Влада не жели да призна колико сиромашних има у Србији, јер се све време говори о бољем животу кога има само на телевизији“, истиче Павловић.
Портал ХоwАфрица пре неколико месеци објавио је списак десет најсиромашнијих земаља Европе, односно држава у којима се живи горе и од афричког просека, по којем је Србија на четвртом месту, иза Босне и Херцеговине, Албаније и Македоније. Србија је на четвртом месту листе европских земаља у којима се живи горе и од афричког просека.
И истраживање Републичког завода за статистику показало је да је стопа сиромаштва у Србији 25,5 одсто, те да је четвртина грађана у ризику да заврши као сиротиња. Ризику од беде највише су изложени млади од 18 до 24 године, док најнижу стопу за ризик од сиромаштва имају људи старији од 65 година. Кад се гледа по регионима, у Србији се најбоље живи у Београду и Војводини, док је југ на ивици провалије.
НОВИ ЗАКОН КОПА РАКУ ЛОПОВИМА: Ако вам провалник упадне у кућу, ИМАЋЕТЕ ПРАВО ДА…
Пет општина Пчињског округа спадају у најсиромашније у Србији, у којима је стопа сиромаштва већа од 50 одсто. Према статистици, најбедније су општине Тутин и Прешево где сиромаштво достиже 63,6 одсто. У групу изразито сиромашних спадају и Бујановац, Бојник, Владичин Хан, Трговиште, Бојник.
Економиста Владана Хамовић каже да Срби живе испод сваког минимума.
„Плате и пензије једва покривају трошкове комуналија и хране. Уколико се неко разболи у породици настаје проблем јер лекови коштају. Исто је и са образовањем деце. Код нас је школовање само на папиру бесплатно. У пракси све се плаћа и то папрено“, каже Хамовић.
Стога не чуди што грађани Србије хрле пут западне Европе.
Миладин Шеварлић, посланик у српском парламенту, износи поражавајуће податке о општини Деспотовац, у којој живи око 5.000 житеља. Чак 7.000 становника је раније напустило родни крај и налази се на раду у иностранству.
„Само у једној години 500 породица са више од 1.500 чланова поднело је захтеве за исељење у Шведску, што значи да ће само за 12 месеци ова варошица остати без трећине становништва“, каже др Шеварлић.
Он даје још једну илустрацију катастрофалног стања у Србији.
„Мигранти се плаше регистрације у Србији, јер сматрају ако то учине овде да ће их у неком моменту западне земље вратити управо код нас. То никако не желе због сиромаштва које влада овде и то показује у колико смо јадном стању“, закључује Шевралић.
Ударац на буџет
Када би Влада приступила детаљној изради социјалних карата за сваку сиромашну четворочлану породицу требало би издвојити на име социјале око 17.000 динара (141 евро). То би био претежак удар на буџет јер би се показало да социјалних случајева има више него сада у евиденцији.
Извор: Н. С. Прерадовић / Вести
