Једна нова књига опсује нову орјентацију у безбедносно-политичком размишљању у Немачкој: удаљавење НАТО а ка ЕУ. Аутор оплакује недостатак неопходних предуслова.
Водећи немачки безбедносни експерти УСА више не посматрају као најбитнијег савезника и сматрају да Берлин треба да се у питањима одбране више концентрира на ЕУ уместо на НАТО. То је резултат упита адресираног на око 200 стручњака за одбрану из политике, бизниса, међународних организација и медија, којег је Фриендс од Еуропе, бриселска „фабрика размиљања“ објавила паралелно са одговарајућом књигом. У њима се тврди да је привредно најснаженија земља Европе до сада, што се тиче питања одбране, живела о трошку својих партнера а да сада мора више да учини за сопствену одбрану.
Аутор студије, новинар Паул Тејлор, мисли да се свет Ангеле Меркел последњих година променио до непрепознативости а да сада, напокон, мора да се промени и канцеларка сама.
СУДИЈЕ ПОГУРАЛЕ АРСЕНАЛ ДО ПОБЕДЕ: Храбра Звезда ношена Делијама је заслужила бар реми!
„Два тешка шока су Меркел катапултирала у стање, које се да описати као безбедносно-политичка самодопадивост, а Немачку су уздрмали у њеној удобној позицији центра Европе, окруженог НАТО савезницима и ЕУ партнерима“, каже Тејлор за ДW.
Ова два шока су руска анексија Крима 2014 и избегличка криза 2015.
„Она је при томе доносила одлуке, које су угрозиле њену политичку каријеру, но догађаји су променили како њен поглед на свет тако и на Европу“.
Тејлор тврди да је Меркел наредила да јој се уради географска карта са маркираном, обојеном шенгенском зоном, тако да је свима боло у очи да се „границе“ Немачке у ствари налазе на границама Русије и Украјине, северне Африке те блиског и средњег Истока.
Тејлор каже да је Меркел схватила да је она немачку војску ослабила сталним кресањем војног бужета. 2016 је направила заокрет. Упркос томе ће трајати веома дуго док се не поправи стање настало због ускраћивања средстава, највероватније и до 15 година, да би нпр. ратно ваздухопловство било доведено у ред. Тејлор верује да проблем није у парама него у менталитету. Немачка поседује довољно финансијског простора за повећање издатака за одбрану а, упркос оптерећењима из историје, за Немачку нема изговора да осталим државама препушта „прљаве послове“. Тејлор: „Сенке историје Немцима праве истовемено потешкоће али и олакшавају им ситуацију.“
Без повећања издатака неће моћи
Меркел је већ наговестила могућу промену курса. Њена чувена реченица „Ми Европљани морамо стварно узети нашу судбину у сопствене руке“ се односила на двосмислену изјаву Доналда Трампа о колективној одбрани НАТО, коју је он изгледа релативизовао. Али са издацима за одбрану на нивоу од 1,2 процената друштвеног производа је Немачка дубоко испод самообвезујуће одлуке НАТО о 2 одсто, а крајње је неизвесно да ће амерички притисак у овој ствари, колики год да јак био, ишта у томе променити.
Улрике Францке из Еуропеан Цоунцил он Фореигн Релатионс чак верује да ће притисак из Вашингтона изазвати контра-реакцију и поспешити безбедносно-политичко ново орјентисање Немачке у правцу ЕУ.
„Трампова влада подрива растућу спремност немачког становништва да изда више новца за одбрану и да се ту више ангажује“, каже Францке, „јер Трумпа сматрају за ратнохушкача. Немци су забринути да ће УСА под њим започети ратове у које ће увучи НАТО, а тиме и Немачку.“
ЕУ као излаз?
Алице Билон-Галанд из Европске мреже лидера, друштвенокорисне организације орјентисане ка миру, историју заједничких европских одбрамбених иницијатива назива „низом пропуштених прилика“. Али, постоји и пуно веома обећавајућих нових идеја. Једна од њих је и ССЗ (стална струкурална сарадња). Идеја је да се споје ресурси и затворе празнине у свеевропским одбрамбеним могућностима. И Немачка и Француска стоје иза ССЗ.
„Општи је утисак да је наступило време да се стварно нешто предузме“, каже Билон-Галанд. Француска и Немачка су већ најавиле да желе да развију заједнички борбени авион а тиме поспеше и тешњу европску сарадњу по питању одбране.
Но свеједно колико Меркел и њени будући партнери у влади буду улагали у одбрану – Тејлор верује да се ствари темељно морају мењати. Он нпр. предлаже да Бундестаг одређене употребе немачке војске у оквиру НАТО и осталих мултинационалних савеза паушално унапред одобрава уместо што, као сада, одобрава сваку мисију појединачно. Тејлор се залаже такође и за лабаваљење строгих правила извоза оружја а сматра да би било ефикасније ако би се ЕУ правила за извоз наоружања боље израдила и спроводила.
Тејлор пише: „На папиру је ЕУ, у 12 месеци од референдума о Брегзиту, више напредовала на путу ка европској одбрамбеној унији него у целих протеклих четврт века.“
Иако признаје да ће окончање британских „блокада“ изласком Лондона из ЕУ у будућности убрзати процес одлучивања, он саветује Берлину и Паризу да и даље сарађују са Великом Британијом, која од свих земаља Европе највише издваја за одбрану.
Сад ил’ никад
И док са једне стране Тејлорова књига покушава да укаже на наводне дефиците немачке одбрамбене политике и, по његовом суду, раскринкава застарели начин размишљања, аутор са друге стране верује да „су за велики искорак звезде ретко кад повољније стајале него данас“. А предпоставка за то је да се Немачка и Француска договоре о томе шта су за њих приоритетне претње и како да им се понајбоље приступи.
ШОКАНТНА ОДЛУКА! МУСЛИН ЋЕ БИТИ СМЕЊЕН!? Србију на Мундијалу води легенда?!
„Договор мора упарити склоност Француске ка брзим и оштрим војним интервенцијама са нагињањем Немачке ка свеобухватним решењима, који би имао за циљ избегавање конфликата а истовремено понудио инструменте за стабилизационе мере после војног сукоба, уз изградњу и обнову државе“, пише Тејлор. Јер „ако две водеће државе оснивачице Европе нађу компромис“, убедјен је Тејлор, „онда ће им се и већина осталих држава-чланица одмах придружити.“
Фото: Pixabay.com
Извор: Kurir.rs/ DW/ Teri Šulc
