Пројекат градња терминала за течни природни гас који би из Америке преко Крка требало да дође до Србије неприхватљив је и за Хрватску
Ковиљка Вахтар-Јурковић, шеф ресора за просторно уређење овог дела Хрватске, каже да би терминал који би по пројекту имао конструкцију брода дугог 345 метара и који би служио за прихват ЛНГ бродова, претовар гаса и регасификацију, био извор емисија штетних гасова, а цео пројекат неисплатив, наводи хрватски Нови лист.
С њом се слаже и Златко Клобас, представник омишаљске општине, истичући да је уобичајено да код оваквих пројеката локална заједница има бар нижу цену гаса, што овде није случај, па се поставља питање каква корист од свега.
– Очекивали смо прецизнију анализу шта Омишаљ и Хрватска добијају овим пројектом. Апсурдно је да, према садашњим подацима, Омишаљ има петнаест пута веће приходе од ауто-кампа него што ће их имати од овог стратешког пројекта вредног стотине милиона евра – објаснио је Клобас.
Оно што их посебно буни јесте зашто се и даље крију заинтересовани инвеститори за цео пројекат, иако је познато да је 13 компанија учествовало на тендеру за набавку брода, а за градњу терминала 14.
На питање о исплативости одговорила је представница ЛНГ Хрватска Андреја Ана Лопац, објаснивши да пројект неће ни бити покренут уколико се претходно не потпишу уговори о закупу капацитета ЛНГ терминала.
– Морамо имати закупљени капацитет од минимално 2,3 милијарде кубика годишње, на рок од десет година, да би прва лопата била ископана. Без тога нема ни пројекта – рекла је Лопац.
Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, поздравља одлуку Хрватске жупаније, истичући да су на овај начин послали јасну поруку Америци, која већ дуже време покушава да и Србију учини мање зависном од руског гаса.
– У прилог томе иде и потврда да су Пољаци и Литванци, верујући америчкој пропаганди о ЛНГ, саградили по један терминал за претакање гаса и у то уложили по 1,5 милијарди евра. Њима је за две године стигао само један једини брод с америчким гасом – каже Вулетић, а пише Политика.
