МИЛОРАД ДОДИК: Знам ко ме у Сарајеву жели мртвог

Председник Републике Српске Милорад Додик сматра да ће, уместо суда, историја дати коначни одговор о томе ко је заправо генерал Ратко Младић, за којег је, како сматра, „резервисано место хероја“. Након што је Младића Хашки трибунал пре неколико дана осудио на доживотни затвор, Додик у интервјуу за Курир најављује да ће РС некадашњем ратном команданту помоћи да у жалбеном поступку докаже своју невиност. С друге стране, наглашава да је недопустиво да су у Хагу осуђени само Срби, док за српске жртве уопште нема правде.

Да ли Република Српска може да предузме нешто након хашке пресуде којом је Ратко Младић осуђен на доживотни затвор?
– Република Српска и њена јавност су рекли шта мисле о тој пресуди, о карактеру и начину на који се у Хашком трибуналу суди само Србима и српском руководству за колективну, односно командну одговорност. С друге стране, за Бошњаке и Хрвате и њихове злочине над Србима нема ни индивидуалне одговорности. Република Српска ће се у овом тренутку држати јединствено. Наравно, нико од нас не види да је било имало напора међународне јавности да се бројни злочини над Србима казне. То је кључна ствар и тема сада након пресуде Младићу. Хаг није место правде.

Дакле, Ратко Младић може да рачуна на помоћ РС?
– Република Српска ће помоћи његовом тиму у погледу жалбе и одбране у другостепеном поступку. Настојаћемо да уложимо додатне напоре да прикупимо податке који му могу помоћи. Има нашу подршку.

Шта мислите, да ли ће му дозволити лечење у Русији?
– Видело се да је Хашки трибунал, без обзира на то што је Младић болестан и није способан да прати суђење, по сваку цену хтео да му пресуди. То се видело и на сам дан изрицања пресуде. Да је реч о демократској институцији, Трибунал би сигурно уважавао његово здравствено стање. Раније су дате највише гаранције да се он пусти на лечење у Русију. Треба му омогућити адекватно лечење. Надам се да ће га послужити здравље и да ће моћи да се брани у другостепеном поступку.

А може ли Босна и Херцеговина да искористи ову пресуду Младићу и покрене ревизију тужбе против Србије за геноцид?
– Нема ту елемената за то. Та прича је само пусти сан и претња која нема никаквог смисла. Србија је довољно правно, политички и државно моћна да не мора да се осврће на овакве претње. За обнављање је потребна одлука на нивоу Босне и Херцеговине, а што се тиче Републике Српске, те одлуке нема, а шта год они да одлуче, то им неће проћи. То је тема која служи потребама сарајевске политике да држи пажњу нације. Србија није кривац, она је већ сувише била кажњена санкцијама које су јој биле неправедно уведене, огромну смо штету преживели због тога… Сада већ знамо да су и Маркале неправедно послужиле као основ за увођење санкција Србији.

Након изрицања пресуде Младићу, вама су из Федерације стигле озбиљне претње смрћу, а ту се чак наводи и да „Србе треба истребити“…
– Увек кад буде неки такав догађај који поларизује читаву јавност стигну претње. Тако се дешава у континуитету. На надлежним органима је да се баве тим питањем, ја немам ни намеру ни жељу да се бавим тиме. Моје је да се бавим својим послом. Наравно, нисам ни глуп ни луд да не мислим да постоје одређени кругови у Босни и Херцеговини који би се на овакав начин обрачунавали са људима.

Да ли сте очекивали онако бурне реакције након што сте недавно цртали нову мапу Балкана, чиме сте прекројили неке садашње границе?
– Очекивао сам да ће бити занимљиво. Знате како, тај неки „цивилизовани свет“, који се овде појављује и држи нам неке лекције о праву на демократичност, злоупотребљава сада ову причу. У том интервјуу су инсистирали на томе да је то хипотетичко питање и ја сам дао свој лични хипотетички одговор. Мој лични став и став Републике Српске је да не признајемо Косово, то је саставни део Србије… Такође, Босна и Херцеговина не може да призна Косово. Косово је једна вештачки и политички створена творевина, која је, у суштини, у функцији оцрњивања Србије и српског народа. Најважније државно српско питање данас је Косово. О својој територији одлучује само Србија и у томе подржавам званичну политику Београда.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић ту, дакле, не може да оствари своје намере и евентуално призна Косово?
– Не, он ту не може ништа. Од тога тек нема ништа. Политичка каријера Бакира Изетбеговића је у кризи, изгубио је партију, изгубио је изборе у Сребреници, изгубио је пола посланичког клуба… У последње време је изгубио све што се може изгубити. Наравно, сада користи те неке универзалне теме, попут сукоба. Наравно да нема ништа од сукоба.

Када Изетбеговић каже да је за целовитост Босне и Херцеговине спреман да иде до краја, укључујући и рат, шта ви одговарате?
– Ако би кренуо из Сарајева према Бањалуци, могао би да дође до Зенице. Не знам куда би даље могао.

Из кабинета председника Србије Александра Вучића ових дана је речено да Србија заправо не жели припајање Републике Српске?
– Нисам то чуо. Србија је на позицији поштовања територијалног интегритета сопствене државности. Овде нико не говори о томе да ће Република Српска то урадити вечерас или сутра, али је сасвим сигурно као једна од могућих опција издвајање из Босне и Херцеговине уколико се њен статус не реши у складу с Уставом БиХ. Не можемо бежати од тога и рећи да то само сањамо.

Сматрате, дакле, да је издвајање Републике Српске из БиХ и те како реално?
– У том недавном интервју за Дојче веле је хипотетички питано – ако се одвоји Косово, шта ћемо с Републиком Српском. Па не може Република Српска остати изван тих процеса. Она има иста права и не могу да направе преседан од Косова. И то се све чешће види. Као што видимо, Косово не може да постане члан Уједињених нација, све више земаља отказује признање независности које је обезбеђивано насиљем бивше америчке администрације широм света…

Да ли сте одустали од референдума о независности Републике Српске, који сте дуже времена упорно заговарали?
– Слушајте, ја мислим да ће се овде још тога завршавати изјашњавањем народа на референдуму. Тако и ово питање може да се врати на дневни ред било кад уколико се успостави консензус свих у Републици Српској. А они који су противници начина да одлучујемо о било чему, покушали су да девалвирају значај референдумског начина одлучивања. Али као што сам рекао, ако постоји сагласност да се одржи референдум о било ком питању важном за Републику Српску, онда и треба да га буде.

Ових дана је била годишњица потписивања Дејтонског споразума. Да ли он данас функционише у пракси?
– Република Српска је тиме употпунила државност, али Босна и Херцеговина, како је прописује Устав, данас не постоји, она је додатно централизована насиљем високог представника и као таква није прихватљива за нас. За нас је прихватљива само онаква каква је предвиђена Уставом. Међутим, оно што је у Уставу БиХ уписано као право Републике Српске знатно је девалвирано, а они који је требало да штите Дејтонски споразум онако како је написан чине међународни криминал кршећи управо тај међународни споразум, а све уз политичку сагласност тада најмоћнијих – бивше америчке администрације и Европске уније.

Извор: Kurir.rs