Још се не зна када ће председник Србије имати састанак са првим човеком НАТО-а Јесном Столтенбергом. Сусрет је најављен за крај новембра, а агенције наводе да би посета могла да се догоди 15. новембра. Међутим, у међувремену, стигле су поруке и из Москве и из Вашингтона. Да ли би оне могле да је угрозе?, пише Н1.
Кад ће Вучић у Брисел?
Када је у питању војна сарадња са Русијом, политичари и медији о томе брује месецима унапред. Тако се, на пример, о набавци мигова говорило од децембра прошле године, а стигли су тек пре месец дана. Са друге стране, када је реч о сарадњи са НАТО, углавном мук.
РУСКИ ГЕНЕРАЛ ЗАПАЊИО АМЕРЕ: Русија има оружје које 100% пробија АМЕРИЧКУ РАКЕТНУ ОДБРАНУ!
Иако председник има обичај да најављује своје посете Москви, Вашингтону или Бриселу унапред, о састанку са првим човеком НАТО-а Јенсом Столтенбергом се не оглашава. Да ли ће до посете уопште доћи, не открива ни министар одбране.
– Као што одлично знате ја сам већ био у седишту НАТО-а и разговарао са заменицом генералног секретара. Уколико буде било потребе и теме захтевају моје присуство, онда ћу ићи, ако нису онда не. То зависи од агенде, а од председника зависи када ће ићи – каже министар одбране Александар Вулин.
А зашто се о сарадњи са НАТО не говори и да ли на тај начин српски политичари избегавају да се замере Москви?
Споразум који омогућава пролаз НАТО трупа кроз Србију…
– Наши политичари традиционално не потенцирају сарадњу са НАТО и генерално се о војним активностима у оквиру Партнерства за мир врло ретко и врло слабо говори, нарочито у поређењу са војним снагама Руске Федерације. Половина грађана Србије са противи било каквом облику сарадње са НАТО, тако да је са неке стране разумљиво да се политичари неће превише хвалити тим активностима – наводи истраживач Београдског центра за безбедносну политику Катарина Ђокић.
А активности су такве да је Србија чланица Партнерства за мир, да је потписала или ратификовала бројне споразуме, који однос са НАТО продубљују, од оног који омогућава пролаз трупа Алијансе кроз Србију, до појединачних уговора о сарадњи са државама чланицама. Крајем године треба да продужи и индивидуални акциони план са Алијансом.
Око Украјине се ломе копља…
Међутим, у протекле две недеље стигле су поруке из Вашингтона да Србија треба да се мане седења на две столице, а из Москве да се Америка претерано меша у српску политику. На све то, и украјински амбасадор је напустио Београд.
Јелена Милић, директорка центра за евроатлантске студије, каже да је управо Украјина оно око чега се ломе копља.
– То није притисак на Србију да уведе санкције Русији, али она може да има много конкретнији став шта се дешава у Украјини, да разуме тежину санкција. Политика Запада према Украјини има континуитет, чак и притиска ка Русији, а континуитет у политици има и када је Балкан у питању – каже она.
Фото: Pixabay.com
Извор: rs.n1info.com
