Једини излаз је одржавање ванредних парламентарних избора упоредо са редовним председничким на јесен 2018. или на пролеће 2019. године. Постојећа већина може само да доноси законе за које је потребна проста већина, а они су углавном везани за албанске захтеве.
Влада Зорана Заева остала је без још једне албанске странке, тако да сада стоји на две стаклене ноге које чине два независна посланика. После албанске странке „Беса“ и „Савез за Албанце“, коју предводи Зијадин Села, решио је да напусти коалицију која је Заеву омогућила да седне у премијерску фотељу. С обзиром да Заев сада једва да има већину, питање је да ли је Македонија на прагу нових ванредних парламентарних избора?
Александар Дашевски, универзитетски професор из Скопља, каже за Спутњик да је ситуација прилично компликована, посебно јер је ВМРО-ДПМНЕ изашла из Парламента због хапшења њихових чланова, што значи да нема никога да на дневни ред стави на гласање поверење Влади Зорана Заева.
„Тренутна ситуација је таква да је владајућа коалиција остала без седам посланика. То води ка два могућа сценарија: да се формира широка коалиција свих странака која би била прелаз за ванредне изборе који би били одржани заједно са председничким на пролеће 2019. године или,евентуално, на јесен. Друга могућност је да се иде одмах на ванредне парламентарне изборе, јер је са оваквом подршком у Парламенту немогуће да се доносе закони који су реформски, а тичу се ЕУ, НАТО-а и промене имена државе, за шта је потребна двотрећинска подршка“, каже наш саговорник.
Дашевски каже да је проблем у Влади Зорана Заева настао пре свега због крађе посланика највеће албанске странке ДУИ од странке Савез за Албанце, а то је последица покушаја да се албанско тело „укрупни“, како би се лакше доносиле одлуке које се тичу албанске заједнице. Заев у потпуности, додаје наш саговорник, зависи од тога колико се спроводи договорено у тиранској платформи, а за сада то иде према албанским плановима.
„Чињеница да нема већину за озбиљне законе не спречава га да се делови тиранске платформе остварују, јер је за изгласавање тих закона у Парламенту потребна проста већина. То се тиче и Закона о двојезичности који ће највероватније бити усвојен у јануару, што значи да тог момента Македонија престаје да буде унитарна држава грађана Македоније. Чињеница је и да су Албанци Владу Зорана Заева искористили, рецимо, и да остваре још једну од тачака проистеклих из тиранске платформе, а то је укидање граница између Албаније и Македоније које је Талет Џафери, председник Собрања, већ уговорио у Тирани. Недавно је о томе разговарано и у Приштини“, каже наш саговорник.
Његово мишљење је да је албанска странка ДУИ, која је блиска са Тираном, тренутно по рејтингу најбоље котирана, чак мисли и да је близу постотка који има Заевов СДСМ.
„Македонија је у великом проблему и економски и политички и да је на корак од стварања покрајине Западна Македонија — чиме би држава Македонија престала да постоји. Албански фактор је искористио Заева да оствари своје циљеве, када изгласају законе који су они зацртали, више им ова власт неће бити потребна“, уверен је наш саговорник.
Зијадин Села је Владу Зорана Заева назвао машином за веш која служи за чишћење корумпираних послова коалиционих партнера, што су неки протумачили тако да би ова странка, ако би дошло до ванредних избора, могла да уђе у коалицију са ВМРО-ДПМНЕ, што важи и за Бесу.
За сада, иако је напустио Владу, лидер Савеза Албанаца је рекао да неће тражити превремене парламентарне изборе, као и да ће након изласка из Владе подржати све битне законе. Иначе, гласови посланика Савеза за Албанце били су од пресудног значаја за формирање Владе Заева.
Извор: rs.sputniknews.com
