Божић 1942. године могао је да буде страшан дан за Србе у Тузли. Усташе су планирале на Бадње вече дигну у ваздух православну цркву Успења Пресвете Богородице са неколико стотина верника у њој, а да одмах затим изврше погром Срба и Јевреја у граду и околним селима.
Али, план им је осујетио један муслиман…
Муфтија, највиши градски верски поглавар, у пензији, Шефкет ефендија Курт, тада већ у 63. години, сазнао је за тај план. Одмах се упутио код немачког команданта места и пренео му тражење угледних тузланских муслимана да се покољ спречи, запретивши да ће се цео град у противном одметнути у шуму.
Немачка команда је проценила ситуацију и закључила да је у њеном интересу да се усташе зауставе. По граду су истакнути плакати са упозорењем да „нико не сме никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави“.
Потом су се Шефкет ефендија Курт и хаџи Хасанага Пашић, предратни градоначелник Тузле, упутили у Загреб, код усташког министра унутрашњих послова и Павелићеве десне руке, Андрије Артуковића. Њему су такође
изнели захтев да усташе оставе на миру Србе у Тузли. Остало је забележено да је разговор био врло непријатан, пун међусобних оптужби, и да је Артуковић репетирао пиштољ и претио тузласнким угледницима.
Они су, међутим, остали постојани у својим захтевима, а аргумент им је био исти као и у разговору с Немцима – сви ће прећи партизанима ако им се не услише захтеви.
Чињеница је да је највећи број тузланских Срба и Јевреја у Другом светском рату избегао трагичну судбину сународника у осталим деловима Југославије.
Муфтија Шефкет еф. Курт умро је 1963. у 84. години.
Десетак хиљада грађана Тузле и околине дошло је на његову џеназу (сахрану), а дирљив говор одржао је прота Ђорђе Јовановић. Прота је још тражио да, као израз посебног уважавања, буде један од оних који ће муфтијино тело спустити у гроб…
https://youtu.be/YcXlEKefzyE
Извор: Курир.рс / Момчило Петровић
