„Играли фудбал у војничким чизмама, играли шах и спавали на отвореном, на снегу, на минус 25“
Фикрет је у Косовској Митровици дочекао Вучића првог дана његове посете Косову и Метохији. Вучићев саборац из војничких дана тренутно ради у администрације лаже државе Косово као правник у Министарству културе, а живи у Грачаници.
– Сужили смо ’88. године у Јединици за специјалне намене. Та јединица била је намењена за брзо дејствовање на територији целе СФРЈ. Обука је била непрестана и тешка свих 12 месеци. Заклетву смо полагали у Сарајеву, а касарна нам је била у Луковици. Ишли смо на марш од 20 километара на температури од минус 25, на 1.500 метара надморске висине… највише се Вучића сећам по томе што смо стално играли шах, као и да није волео да губи и да је често био реми. Преслишавали смо се ко боље зна енглески. Њему је боље ишла граматика, мени акценти. Вучић је увек био спреман да нас насмеје и охрабри – присећа се Фикрет Демири.
Обојица су, како каже, били загрижени за фудбал.
– Често смо играли фудбал један на један на полигону и у то војничким чизмама. Нисмо се штедели, често је било ударања тим тешким чизмама, ја сам био ситнији, али није било попуштања. Остали из јединице би нас гледали и чудили се – каже Демири.
Додаје да их је у екипи било четворица, нераздвојних.
– Вучић, Златко Биновски из Прилепа, Драган Пајић из Деспотовца и ја. Често смо и бежали, неко због кафане, неко због девојке. Делили смо храну, ја сам им лично правио лимунаду како бисмо спрали ону масну војничку храну. Увек сам у ранцу имао лимун и шећер, а пошто моји имају посластичарницу, знао сам како се прави добра лимунада – прича Демири.
Присећа се и анегдоте везане за гледање дневника.
– У војсци је било обавезно да у пола осам гледаш дневник. И тако, на РТВ се појави новинарка, пише да је Ангелина Вучић. Ја му кажем: „Види, она се презива као и ти.“ А он ми одговара: Па, то ми је мајка.“ Смејали се сви. Онда дође њему пакет за Божић, а тада је била забрањена религија. Ипак смо га прославили, побегли смо из спаваонице и на војничкој писти славили Божић.. А моја мајка је плела рукавице и мени и њему – каже Демири.
Једну сцену, каже, никада неће заборавити.
– Једне ноћи, на минус 25, лежимо сви на снегу у општини Калиновик. Изнад нас месечина, топлије у фрижидеру него напољу. И каже наш друг Златко: „Имате ли метак, другари? Скратите ми муке!“ Ми се од муке насмејемо и охрабримо га: Заре, издржи!“ – објашњава Демири.
Био је председник и пре 30 година
Фикрет каже и да је за њега Вучић постао председник још пре 30 година.
– Сваког дана смо по 45 минута имали часове политичког образовања и васпитања. Политички официр Фехим Бибић је на крају рекао да ће једног дана Вучић водити државу. То смо му сви говорили, да ће бити председник – каже Демири.
Извор: Srbija Danas/Blic
