Драгану Јовчићу (56), који је оборио најпознатије дрво у Србији, шест векова стари храст који се испречио на траси дела коридора 11, ништа се лоше није догодило иако му је због тог посла наводно висила „клетва над главом“.
Три године након обарања светог дрвета на Савинцу, репортери „Блица“ Јовчића, мајстора са моторном тестером из Белановице код Љига, затичу у шуми јер је време интензивног снабдевања огревом, тако да није имао превише времена за причу. Међутим, понавља оно што је рекао и јула 2015, када га је предузеће „Планум“ ангажовало да уклони дрво које се испречило машинама на изградњи будућег аутопута: „Поштено сам урадио посао за који су ме звали, зашто бих се плашио“.
– Јесте, било је свакаквих прича да ће ме снаћи ово или оно јер је то био свети храст-запис, али ни тада ни сада нисам се плашио. Какве клетве, какви бакрачи у 21. веку! Верујем у поштен рад и да ако поштено чиниш, да ти се неће вратити лоше. Ево, три године је прошло, сем што се стари, ништа се ни мени ни мојима није десило лоше. Од тада сам оборио још много стабала разних габарита и за разне намене, али сам добро запамтио и даље то тврдим – храст на Савинцу нема шансе да је био стар шест векова, већ упола мање. Тако су показали годови, а унутрашњост дрвета била је тако сува да би се и сам осушио и пао за мање од 20 година – прича Јовчић, подсећајући да је и СПЦ дала сагласност да се савиначки храст посече.
Шта је било са остацима дрвета, Јовчић каже да не зна. Према једним информацијама које је чуо, један део дрвета је однет у манастир Жичу, док су, како наводи, два најбоља и најздравија стуба пренета у порту Цркве на Савинцу.
Медији су, међутим, само неколико месеци након обарања стабла које је у једном тренутку зауставило изградњу коридора 11, открили да су пањеви 40 метара високог храста заправо разбацани по ливади преко пута цркве у том селу, па се испоставило да је свети храст заправо заборављен јер се у међувремену одустало и од конзервације његових остатака да би били својеврстан споменик историји таковског краја.
– Наравно да га нико није дирао, ни гранчицу није хтео да узме за потпалу јер клетва храста каже да би тако навукао несрећу на своју кућу – објаснили су житељи Савинца зашто пањевима посеченог храста нису ни прилазили нити су их померали.
Готово две године пре него што га је Јовчић оборио расправљало се шта учинити са храстом. Док је председник Владе, у то време Александар Вучић, упозоравао да би „заобилажење“ трасе и на тај начин спасавање дрвета коштало неколико десетина милиона евра, тадашњи министар грађевине Велимир Илић сматрао је да би пасарела која би поштедела храст коштала тек пар стотина хиљада евра. Коначно, министарка саобраћаја Зорана Михајловић је пресекла да се храст сече, да би дрвосеча из Белановице био непосредни извршилац.
– Од сече дрвећа живимо моји и ја. Водим рачуна о људима који су са мном док радимо јер посао у шуми није само напоран него и опасан. О томе бринем, да буде безбедно и поштено, а не о свакаквим причама. Па ваљда ће тај аутопут донети добро људима који тамо живе – закључује сагу о храсту Драган Јовчић.
Извор: Предраг Вујанац/Блиц
