Фабрици је потребно 60 радника, просечна бруто плата је 900, што је око 650 евра нето, сви запослени су пријављени и уредно им се плаћају сви порези и доприноси. Иако оваква понуда за посао звучи примамљиво, конкурс у „Бродоградилишту Кладово“ стално је отоврен, јер – заинтересованих нема.
– Стално је отворен оглас за пријем још 60 радника – варилаца и бродомонтера. Међутим, радника нема, па смо принуђени да се сналазимо, у сарадњи са сличним компанијама – каже Миленко Леповић, директор „Бродоградилишта Кладово“ које од 2009. године послује као део холандске компаније „Гебр де Јонге“, пишу „Вечерње новости“.
Зато фабрика „увози“ раднике из иностранства.
– У „Бродоградилишту“ је упослено 384 радника, од којих су 170 држављани Румуније – каже Леповић.
Како додаје, да у овој кладовској фирми чистачица месечно зарађује око 40.000 динара, док просечна бруто плата износи близу 900 евра (нето око 650 евра). Упркос томе, радника – нема.
– Ове године, уговорили смо производњу и испоруку 12 танкера – наводи Леповић и додаје: „Али, да имамо довољно квалификованих радника, могли бисмо одмах да потпишемо уговоре за још 10 таквих бродова, јер нам производни капацитети то у потпуности омогућавају“.
Када због потребе посла морају хитно да обезбеде додатну радну снагу, објашњава саговорник „Вечерњих новости“, у помоћ позивају друга бродоградилишта.
Радници из Индонезије и Турске
– Донедавно је у кладовском „Бродоградилишту“ радило 34 радника из Индонезије – наводи Леповић.
Према његовим речима, сада се посао поново нагомилао, па ових дана очекује да у помоћ притекне још 22 радника из Турске.
Како би се посао обавио на време, ова фирма је принуђена да део послова даје и другим бродоградилиштима у Србији.
„Примамо све који хоће да раде“
– Пазите, ко год изрази жељу да ради овде, ми га примамо – објашњава директор „Бродоградилишта“ и додаје да тај посао није за свакога.
Како каже, посао јесте тежак, јер се ради у три смене, 365 дана у години.
Сваки дан долазе из Румуније на посао
– Тежак је посао – признаје Николае Тобеску, пословођа бродомонтера за израду крме, који у Кладово свакодневно долази на посао из румунског Турну Северина.
– Ради се лети и зими, по сунцу и снегу… Ја сам овде већ више од 10 година – наводи он.
Ипак, Тобеску о плати не прича. Каже само да је задовољан. Исти одговор даје и од његово земљак Јон Враштар, заваривач, који на посао у Кладово долази из румунске Оршаве.
– Некада је и у Оршави радило бродоградилиште, али је угашено – кратко, не желећи да губи драгоцено време, казује Враштар.
– Овде радим већ неколико година и изузетно сам задовољан – објашњава он.
У „Бродоградилишту“ ври као у мравињаку. Свако зна свој посао, а запослени делују као добро уигран тим, пишу „Новости“.
– Тако је, како је – оцењује Леповић.
– Можемо само да наставимо да се боримо и радимо. Нама плату нико неће поклонити. Једноставно, морамо је зарадити – каже он.
Надају се приливу наших
За сада се сналазе „увозом“ радника из Турске и Индонезије, али Леповић се нада да ће уговор који су потписали са Техничком школом у Кладову о дуалном образовању, ипак, помоћи овој фирми да у скорије време добије толико потребан број радника.
– Фале нам вариоци, али ви једног таквог радника можете, ако прионе на рад у нашој фирми, за тај посао да оспособите за неколико месеци – наводи Леповић и додаје да је већи проблем са бродомонтерима, јер се један добар радник ове струке „кали“ најмање пет година.
У „Бродоградилишту“ су зато ангажовани радници из Румуније. Свакога дана, они пређу Дунав и из своје земље, чланице Европске уније, долазе на посао у Кладово.
Недавно је ова фирма расписала оглас за пријем радника, а када су добили списак заинтересованих за посао, почели су да позивају оне који су се пријавили на конкурс.
– Када смо већини заинтересованих казали да очекујемо да се сутрадан у шест сати ујутру јаве на посао, већина је одговорила да им је „превише рано да устану у то време“. Невероватно, али истинито – у чуду је Леповић.
Извор: Вечерње новости
