Издвајамо Србија

ЈЕЦАЈИ У СУДНИЦИ: Пуштен снимак хорор судара воза и аутобуса код Ниша, породице погинулих у сузама, откривени НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ

Фото: Јутјуб

Чланови породица настрадалих у тешкој саобраћајној несрећи у Доњем Међурову 21. децембра 2018. године, када је у судару аутобуса и воза на пружном прелазу погинуло седморо путника, док их је 29 повређено, плакали у судници на данашњем наставку суђења возачу Милану Здравковићу.

Приликом емитовања видео снимка из унутрашњости аутобуса, који је пуштен први пут у јавности, они су последњи пут видели своје најмилије због чега нису могли да задрже сузе.

– Ево је, ушла је у аутобус да сачува место за Данијелу – прокометарисао је Дејан Јанковић супруг настрадале Наташе Јанковић (42) након чега је са сином Петром (17) бризнуо у плач. Они су у судници први пут видели овај снимак на којем је последњи пут снимљена Наташа.

Фото: Јутјуб

Сузе нису могли да задрже још неки чланови породица настрадалих, иако камера која је снимала само возача није забележила улазак њихових најмилијих у “аутобус смрти”.

Породице погинулих су са револтом гледале получасовни снимак на којем се возач Здравковић ноншалатно смеје док жваће жваку и вози аутобус, а у појединим тренуцима и наплаћује карте док вози.

Оптужени Здравковић није желео да гледа снимак, већ је само у два наврата бацио поглед ка платну видео-бима.

“Возач главни кривац за удес”

Вештак саобраћајне и машинске струке Драган Марковић, изјавио је на суђењу да је непроиписно понашање возача аутобуса главни разлог удеса, али да је и машиновођа допринео тежини последица несреће својим “неблаговременим радњама” јер је касно почео да даје звучно упозорење.

– Основни узрок настанка саобраћајне несреће налази се у непрописном и небезбедном понашању возача аутобуса који није зауставио аутобус испред саобраћајног знака “стоп”. Износим своје лично мишљење као вештак да је тежини последица допринео и машиновођа својим неблаговременим радњама, у овом случају, давањем звучног сигнала – рекао је вештак Марковић.

На суђењу је показан снимак из аутобуса на којем се не види сам моменат удара воза у аутобус, већ се снимак завршава неколико тренутака пре страховитог судара, приликом проласка поред саобраћајних знакова “андрејин крст” И “стоп”, крај којих возач није зауставио аутобус, а морао је.

– На основу гледања снимка закључио сам да возач приликом проласка поред ових знакова није погледао лево и десно како би се уверио да ли наилази воз, а анализом тахографа сам утврдио да се није ни заустављао, до момента судара – изјавио је Марковић.

Он је утврдио да се воз кретао максималном брзином од 68 километара на час када је започео кочење, да је имао брзину 67 километара када је акривирана сирена, а да је налетео брзином од 66 километара на час на аутобус који је прелазио пругу брзином од осам километара на час.

– У моменту када се аутобус налазио код саобраћајних знакова “стоп” и “андрејин крст”, воз је био на 70 метара од прелаза. Машиновођа је први пут користио кочницу на 27 метара од места судара, а сирену на 17 метара од места удеса. На 27 метара удаљености, аутобус је већ био предњим делом на путном прелазу, а на 17 метара је био на средини прелаза. Видљивост је била добра. Да је возач поступио по саобраћајним знаковима и зауставио аутобус, на шта га обавезује знак “стоп”, могао је на удаљености од 70 метара да уочи воз. Само да је погледао лево – рекао је Марковић.

Он није могао да прецизира да ли би ранијим кочењем воз могао да се заустави пре кобног судара јер од железнице није добио тражене податке.

– Тражио сам дужину зауставног пута за овај модел моторног воза при брзини од 68 километара на час, али сам добио само податак да је зауставни пут при брзини од 100 километара на час, 250 метара. Сигурно би ранијим кочењем машиновођа смањио брзину кретања, али не могу да се изјасним да ли би последице судара биле мање. Имајући у виду конфигурацију терена и брзину кретања аутобуса, возач аутобуса је био у могућности да благовремено предузме радње у смислу безбедног заустављања аутоуса испред знака “стоп” – оценио је Марковић.

Машиновођа: Трубио сам и кочио

Машиновођа Владица Ракић је рекао да је трубио и кочио када је уочио воз, али није могао да определи тачну удаљеност. Он је рекао да је то било на изласку из скретница, што је вештак оценио као немогуће јер је то место удаљено око 150 метара од прелаза.

Ракић је рекао да није могао раније да уочи аутобус због конструкције кабине воза која му је наводно заклањала прегледност укосо те да чим је уочио аутобус да је почео да кочи и успео да делимично смањи брзину. Он је рекао да је почео да труби тек када је по изласку из станице уочио аутобус на шинама, те да није трубио након саобраћајног знака “опоменице” јер се исти налази испред станице у Међурову.

Суђење се наставља у јулу.

Погинуло седам, повређена 29 пунтика

Како је „Блиц“ писао, у несрећи је погинуло седам особа, а 29 су повређене теже или лакше. На лицу места погинули су Алекса Димитријевић (15) из Новог села и Богомир Лазић (75) и Данијела Станковић (48) из Чокота, док су у КЦ у Нишу у току операција, подлегли повредама Наташа Јанковић (42) и Маријана Коцић (16), обе из Чокота. Гајтана Стаменковић (78) из Доњег Међурова преминула је 29.децембра у интентивној нези а након ње, 2.јануара ове године и Властимир Ђорђевић (65) из истог села.

Тешко и лакше повређена су још 29 путника.

 

Извор: Б. Јаначковић/Блиц

Loading...
Loading...