Издвајамо Србија

ЗАСТРАШУЈУЋА ЖИВОТНА ПРИЧА МИШЕ ЈАНКЕТИЋА: Молио је да му не кажу где живе УБИЦЕ његових родитеља! (ВИДЕО)

Фото: Јутјуб

Језиво..

Прослављени глумац Михаило Миша Јанкетић преминуо је данас, у среду 15. маја у Београду, у 81. години живота.

У раскошно богатој каријери одиграо је преко стотину улога у позоришту, највише у свом Југословенском драмском.

Прича која је увек када се причала била тужна, претужна и страшна – све у једном, тиче се страдања његове породице током Другог светског рата. Прочитајте ОВДЕ шта су комшије рекле о преминулом глумцу.

Преносимо део његове исповести још из 1973. године:

– Сећам се добро тог дана 1943. године. Колона наших је излазила из Пљеваља. Колона партизана. Ишли смо за њом. Испраћали је. А кад смо журили уз брдо, ка кући Ђенисијевића, у којој смо становали, на другој страни, у Пљевља је улазила колона Немаца. И данас их видим на мотоциклима. Видим њихове шлемове. И машинке. И чизме. Мој отац, Радомир, био је у партизанима. Био је командант батаљона.

– Мајку су били ухватили четници, и у Колашину осудили је на 21 годину робије. Сестру Милену и мене чувала је стрина, па нас је једног дана ухватила за руке и одвела у Колашин. Право пред чувеног Павла Ђуришића, и рекла: “Ево ти, војводо, ово двоје деце Радомирово. Ти си их оставио без мајке, па их ти чувај!”

– После су мајку пустили из затвора. Одвела нас је у Пљевља. Радила је на пошти. И тог дана кад смо испраћали колону партизана и дочекивали колону Немаца, мајка је од наших добила задатак да остане. Да и даље ради на пошти, иако за Немце, јер ће наши опет доћи. Једнога дана испратили смо и колону Немаца. Са друге стране у град је ушла колона четника. Погледајте ОВДЕ како изгледа ћерка Мише Јанкетића.

– Моја мајка Милица радила је и даље на пошти. Сада за четнике. Убрзо су почели да је позивају у команду. Препознао ју је четнички главар, поп Маца. Некада су заједно ишли у гимназију. Поп Маца је у Пљевљима пронашао још неколико партизанских жена. И оне су морале да одлазе у команду. Једном када се спремала да иде на саслушање, мајка ми рече:­ “Циле, мене ће да убију. Милену остављам теби у аманет. Ти да је чуваш и штитиш. Ти си мушка глава. Не дај је никоме, немој неко зло да јој учини”.

– Није се више вратила моја мајка Милица. Залуду смо Милена и ја ишли у команду и молили да не убију нашу мајку. Једне ноћи, у Шеварима, убио ју је поп Маца, а другим партизанским женама. Њих девет.

– Дуго после тог догађаја, овде у Београду, у гимназији, рече нам разредна да узмемо по лист хартије. Издиктирала нам је позив за родитељски састанак. Требало је сутрадан да га вратимо са потписом родитеља. Ја сам одмах потписао позив и пружио га разредној. “Не ти, него отац да потпише”, подвикнула ми је разредна. “Ја немам оца” ­ рекао сам. “Па, нек ти потпише мајка”, рекла је нешто мирније. “Ја немам ни мајку”, ­ одговорио сам.

А ја је нисам ни за шта ни кривио. Тада је и сазнала чије сам ја дете. Тада сам ја сазнао да је она школска другарица моје мајке.

– Ти знаш ко ти је убио мајку? – упитала ме је у једном тренутку.

– Знам – одговорио сам.

– Ти знаш да су живи његови синови?

– Да.

– Знаш да живе овде у Београду?

И то сам знао. “Они станују у мојој улици, у… ”

– Не! – вриснуо сам и пружио руку да разредној запушим уста. ­ – Не, немојте то да ми кажете. Нећу да знам где станују!

Велики глумац је на ту тему говорио и пре неколико година:

 

Извор:

Loading...
Loading...