Тоне хране у Србији свакодневно заврше на ђубришту, уместо да се њоме нахране гладни, па тако четворочлана породица годишње баци 140 килограма хране, што је око 40.000 динара.
То је показала анализа првог званичног истраживања о бацању хране у домаћинствима у Србији, саопштио је Центар за унапређење животне средине, који је урадио истраживање.
– Највише се баца хлеб (10,18 килограма), затим месо (7,18 килограма) и млеко (6,74 литара), а најмање воће (5,7 килограма) и поврће (5,33 килограма). Када би се сва храна која се у Србији баци у року од годину спаковала у доставне камионе, колона коју би формирали протезала би се од Суботице до Крагујевца – наведено је у саопштењу.
Храна се у Србији баца из много разлога – зато што се поквари (67 одсто), зато што чланови домаћинства не желе да једу стару храну (17 одсто) или зато што грађани мисле да није безбедна (11 одсто).
Међутим, спроведено истраживање не даје коначне резултате о бацању хране јер укључује само отпад од хране који настаје у домаћинствима.
– Да би резултати били комплетни, потребно је додати и за сада непознате количине отпада које настају на извору, у процесу узгајања и откупа намирница, фабричкој обради и припреми за даљу продају, вишковима који се не продају у трговинским ланцима и продавницама, као и отпад из угоститељских објеката – кажу у Центру.
Нажалост, бацање хране постало је глобална епидемија, која изазива да више од 30 одсто произведене хране заврши на светским депонијама, где трули и распада се испуштајући метан, један од најопаснијих гасова који изазива ефекат стаклене баште.
Компаније могу да донирају вишкове
Многе трговинске куће и угоститељски објекти који су свакодневно имали велике количине вишка неупотребљене хране до сада су, иако донатори, имали проблем да је поклоне због тога што су плаћали ПДВ на донацију у храни уколико су остварили право на поврат претходног пореза. Сада, уколико вишак хране предају банкама хране, тих намета нема.
Извор: Ало.рс
