Државе Квинте, осим Италије, воде акцију у земљама које се колебају око односа према Приштини, док од Србије траже да не лобира. На мети западних сила државе Латинске Америке, Азије, Африке као и Кариби.
ДОК од Београда траже да обустави кампању за повлачење признавања независности лажне државе Косово, најмоћније западне силе и саме су у акцији агресивног лобирања како државе које су већ стале уз Приштину, а сада се колебају, не би промениле свој став!
Како сазнају „Новости“, у томе предњаче САД, Велика Британија, Немачка и Француска, тачније, све земље Квинте осим Италије. Поменуте државе су пре неколико дана потписале лицемерно саопштење у којем од Србије траже да престане да ради оно што и сами раде – да лобира за своје интересе.
Наши извори кажу да дипломатски представници поменутих држава интензивно притискају званичнике земаља у којима су на служби како не би преиначили одлуке о признавању Косова. На мети њиховог лобирања посебно су државе Латинске Америке, Азије, Африке и карипског региона.
Београд је оштро одговорио на последње покушаје Запада да нас „уцени“ да одустанемо од лобирања за повлачење косовске независности, а што је, по њима, предуслов да се настави дијалог са Приштином. До сада је одлуку о признавању повукло 14 земаља, а, како је у петак обелоданио шеф дипломатије Ивица Дачић, то ће ускоро учинити још једна држава:
– Име ћу саопштити следеће недеље, како не би испало да се инатимо или да то радимо због Квинте. Ми имамо континуирану активност са земљама које су признале Косово или немају јасан став око његове независности. Кренули смо од списка које су власти у Приштини дале, од 116 земаља које, по њима, признају Косово. Демонтирали смо тај списак и тих земаља је испод 100.
Дачић наводи да је 15. држава која ће повући признавање независности већ послала ноту Приштини о томе:
– Они стално говоре да лажемо, како је то наша пропаганда, а сада одједном то постаје захтев. То их боли, зато што су мислили да је процес завршен, а није. Повлачење признавања је резултат тога што смо успели да вратимо питање КиМ за преговарачки сто. Од 2012. је више од 20 земаља признало Косово. Па, како то није сметало дијалогу? Како то не смета када Мадагаскар призна Косово, а смета када повуче признавање?
Осим Мадагаскара, одлуку о повлачењу признавања или његовој суспензији, до сада су донели и Република Палау, Соломонска Острва, Лесото, Суринам, Гранада, Унија Комора, Бурунди, Комонвелт Доминика, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја и Централноафричка Република.
У ЗЕМЉАМА КОЈЕ НЕ ПРИЗНАЈУ КОСОВО ЖИВИ 5,4 МИЛИЈАРДЕ ЉУДИ
УЗ БЕОГРАД ДВЕ ТРЕЋИНЕ СВЕТСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ
У ЗЕМЉАМА које не признају Косово живи око 5,4 милијарде људи, док у онима које га сматрају за државу има око 2,3 милијарде становника. Полазећи од ових бројки, могло би се рећи да уз Београд, по овом питању, стоји више од две трећине светске популације.
Ако се у обзир узме, рецимо, 20 најмногољуднијих земаља на свету, долази се до бројке од 4,2 милијарде становника из земаља које не признају Косово, наспрам 1,2 милијарде из „супротног табора“, што је скоро четири пута више.
Међу двадесет држава са највећим бројем становика, њих 12 поштује став Београда, и то су: Кина, Индија, Индонезија, Бразил, Нигерија, Русија, Мексико, Етиопија, Филипини, Вијетнам, Конго и Иран. Како у Уједињеним нацијама и другим важним међународним организацијама важи правило: једна земља, један глас, без обзира на то колико оне имале становника, за Србију су важни гласови, како држава у којима живи више од милијарду људи, тако и глас оних које имају мање од 100.000 становника.
Да би се изједначио број чланица УН које српску покрајину сматрају делом Републике Србије и оних које је виде као самосталну државу, иначе, недостају одлуке још само три државе које би повукле признавање Косова. (Д. Р. Ђ.)
ИДЕМО НА САСТАНАК У ФИНСКУ
СРБИЈА ће, највероватније, учествовати на састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата за чланство у Хелсинкију, крајем августа, иако је одлазећа шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини на тај скуп позвала представнике Приштине.
То је у петак, реагујући на сазнања „Новости“, поручио министар Дачић, који је рекао да ће се о овоме консултовати са председником Александром Вучићем, али је нагласио да ће на састанку бити поштован „гимних формат“, који подразумева да неће бити државних обележја:
– Морамо добро да промислимо колико би се нама исплатило да не идемо јер би испало да нас оптужују да не желимо наставак дијалога.
БРНАБИЋ: НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА АЛБАНЦИ ДОБИЈУ СВЕ, А МИ НИШТА
ПРИЗНАВАЊЕ Косова у садашњим границама је црвена линија преко које Србија неће прећи – јасно је у петак поручила премијерка Ана Брнабић. Она је за Тањуг рекла да у овом тренутку не види на помолу било какво решење косовског проблема и додала да Србија неће дозволити да Приштина све добије, а Београд све изгуби.
– Косово није ту да се купује или продаје – рекла је Брнабићева, коментаришући предлоге који се могу чути у последње време о томе да би Србији за признавање требало понудити више од чланства у ЕУ.
Премијерка је навела да је Београд толерисао многе провокације Приштине због мира и стабилности, али да су таксе на робу из централне Србије створиле атмосферу у којој више није могућ никакав дијалог.
Брнабићева упозорава и да замрзнути конфликт, замрзнута нестабилност, никоме не одговара, понајмање Србима на КиМ, као и да није добар за економски напредак државе. Она је додала и да је Београд претходних година постигао невероватан и неочекиван успех јер су земље за које је косовско питање било затворено, међу којима су и највећи заговорници независности тзв. Косова, пристале да се врате за сто и виде шта би могло да буде обострано прихватљиво решење.
– Председник Вучић успео је да једну тему која је била завршена и затворена поново стави на сто и да данас сви желе да чују шта је за Србију прихватљиво решење – навела је Брнабићева, критикујући бивше власти што од 2008. године нису урадиле ништа да би заштитиле Устав Србије.
Председница Владе рекла је и да је међу најургентинијим споровима које би Србија требало да реши са својим суседима, пре свега питање граница са Хрватском и БиХ, али и мост Љубовија-Братунац
Извор: Вечерње Новости
