Ко је до сада набавио дрво за предстојећу грејну сезону – добро је прошао, ко није, нека се спреми да чека и стрепи. И нека не буде изненађен ако га трговци дочекају новим, већим ценама у односу на садашње.
Поскупљење овог огрева је, извесно, само је питање када ће до њега доћи. У ужичком крају потражња за храстовим и буковим дрветом, који се најчешће користе за ложење, тренутно је велика, осетно већа у односу на количине које купцима могу да понуде стоваришта. Са друге стране, због несташице дрвета, трговци који на пању купују шуму, сами стружу дрво и отпремају га потрошачима, принуђени су да одбијају купце јер не могу да им изађу у сусрет
– Потражња је велика а ја не могу да јој удовољим. На исто ми се жале људи који се такође баве овим послом. Многим муштеријама нисам могао да изађем у сусрет – прича Радан Јездимировић, трговац дрветом из Мокре Горе.
Више је разлога, каже он, због којих влада несташица огревног дрвета.
– Највећи проблем је што су шуме у којима има храста и букве за сечу далеко од путева и тешко им је прићи. Затим, све мање је људи који се баве овим послом, а онима који имају дрво лакше је да га у трупцима продају пелетарама него да га цепају и продају као огревно – објашњава Јездимировић.
Цена по којој се дрво тренутно продаје је, а у коју је зарачуната и испорука купцу, 40 евра за кубик облица, односно 42 за истругани огрев. Више се не поставља питање, каже овај Мокрогорац, да ли ће него када доћи до поскупљења.
Претпостављам да ће се то десити веома брзо, јер трошкови рада у неприступачним шумама расту. Ако ја власнику шуме на пању платим 15-20 евра за кубик, ако морам да вучем механизацију и алат по којекаквим гудурама, да трошим гориво, да имам у виду амортизацију, мени то није исплативо као када радим у шуми поред пута. Моја процена је да ће цена дрвета убрзо скочити на 50 евра – каже Радан Јездимировић.
На ужичким стовариштима тренутно немају дрва да би свима удовољили одједном, па купци са испоруком морају сачекати недељу, две. На продајна места се дрво допрема у малим, ограниченим количинама, које ће бити још мање, поручују одавде, у случају јаких киша. Оне би могле условити већу цену, али и лошији квалитет дрвета због немогућности сушења.
– За сечу и извлачење дрвета потребан је озбиљан рад, добра механизација и квалитетни путеви. Много људи од којих смо из приватних аранжмана добијали дрво или више није живо или је због старости дигло руке од тешког посла. А млади неће да раде. Они који још увек могу да се баве овим послом муку муче са застарелом механизацијом коју немају одакле да обнове. Све шума што је било крај пута је посечено, оно што је остало и што се може сећи је неприступачно. На све то фабрике пелета су веома активне, њихова кампања је у пуном јеку, купују дрво и из приватних и из државних шума да би спремили залихе за зиму – рекли су нам на једном стоваришту.
Овде указују и на још један проблем – навику људи да огрев купују кад им грејна сезона закуца на врата. Многи су склони томе да чекају последњи час, због чега је завладала велика потражња којој се не може удовољити.
– Чекао сам септембар да набавим огрев, јер сам се истрошио на мору, а требало ми је новца и за зимницу. На стоваришту су ми рекли да се стрпим неко време јер дрва тренутно нема – каже Драгомир Шибалић из Ужица.
Угља не недостаје мада на многим стовариштима на западу Србије нема врста на које су корисници овог енергента навикли – „креке“ и „бановића“. Због велике тражње, кажу упућени, истоимени рудници из БиХ нису у могућности свима да изађу у сусрет. У понуди нема ни штаваљског угља због одређених проблема у овом руднику крај Сјенице.
– Стога се највише купује „пљеваљац“ који кошта 11.000 у комаду, односно 11.500 у коцки, колико кошта и „Миљевина“ из Фоче. Цене су непромењене, али је потражња мања јер се народ окреће пелету и гасу који изискује мање посла око набавке и ложења – каже Александар Поповић, трговац угљем из Ужица.
Извор: Ало.рс/ Блиц.рс
