Годинама уназад млади се ређе одлучују да се обучавају за занимања молера, водоинсталатера, зидара, тесара, електричара, керамичара, заваривача
Ако сте ових дана решили да реновирате део стана или куће, или да рецимо поправите неки уређај, на доброг мајстора мораћете да причекате.
Лето је време када су радови и иначе у пуном јеку, а како су многи у априлу и мају решили да их одложе због карантина, тако су сада суочени с недостатком занатлија, којих на нашем тржишту и под нормалним околностима има све мање.
Пословни огласи за занатлије стално су активни, тако да за разлику од многих који се у време пандемије брину за своје радно место, ова бранша нема тих проблема. Упркос потребама тржишта, интересовање за те преквалификације је мало, упозоравају стручњаци.
Како тврде, годинама уназад млади се ређе одлучују да се обучавају за занимања молера, водоинсталатера, зидара, тесара, електричара, керамичара, заваривача… а и они који постају добри у том послу све чешће одлазе на рад у иностранство где могу да зараде више.
Потпредседник Грађевинске коморе, Горан Родић објашњава да с обзиром на то да нема занатлија на тржишту, барем не квалитетних мајстора, дневнице су знатно порасле, али и да је чак и уз новац веома тешко пронаћи доброг мајстора.
– Прави мајстори – керамичари, столари, електричари, могу да зараде и више од 2.000 евра месечно јер више нису јефтини. Дневнице се крећу од 60 па негде и до 100 евра за добре мајсторе, јер ви више њих не можете да нађете. Свако ко хоће доброг мајстора мора и да га плати, нико више неће да ради за 30 или 40 евра дневно, већ за много више. Добар мајстор се плаћа, али ретко да може да се нађе – каже Родић.
Према његовим речима, онај ко нема довољно новца да плати доброг мајстора, мора да унајми неког ко је „приучен“, али додаје и да је добар мајстор далеко више плаћен у иностранству.
Ипак, он истиче да послодавци морају да пронађу начин да мајсторе плате више, како би их задржали, као и да ће добри мајстори радије да раде код куће, у Србији, за 2.000 евра, него негде ван земље за 3.000 евра.
За стварање доброг инжењера или мајстора, према његовим речима потребне су године и године рада. Родић објашњава и да је у Србији „проблематична старосна структура, јер су „прави“ мајстори углавном људи старији од 55 година“, а који тек уз вишегодишње искуство науче разне „цаке“ у послу.
– У свету је криза занатске елите и то не само мајстора, зато што се људи не школују и што постоји хиперпродукција кадрова који су отишли у менаџмент, ИТ технологије које су више седење за столом. „Мануелаца“ који стварају је све мање – казао је Родић.
Немачки послодавци упозорили су владу те земље да без више усељавања радника са Западног Балкана фирме у тој земљи неће моћи наћи адекватну радну снагу. Због тога Немачка припрема ново Правило за Западни Балкан које ће бити на снази до 2023. године, јер старо из 2016. истиче у децембру ове године.
Ипак, у Немачку ће највероватније годишње моћи да уђе највише 25.000 радника, а Огранак за грађевинарство Немачког удружења послодаваца упозорио је да ће у наредних неколико година 150.000 радника у грађевинству отићи у пензију и да је све теже наћи образовану и оспособљену замену.
Иначе, то Правило поједностављује приступ радника немачком тржишту рада тако што омогућава лакше добијање визе и без знања немачког језика и пословних квалификација. Услов за добијање визе је, преноси Дојче веле, да подносилац захтева достави радни уговор и да то одобри Савезна агенција за рад.
Фото: Pixabay.com
Извор: Srbijadanas.com/Блиц
