Србија

ШЕФ СЗО ЗА СРБИЈУ ИЗНЕО СВОЈА ПРЕДВИЂАЊА: Вакцинација неће одмах показати резултате, очекујем да…

Очекујемо да ће прва половина године бити слична овој иза нас, јер је епидемија у току, а за то време вакцинација још неће показати свој максимум.

То каже у интервјуу за „Блиц“ др Маријан Ивануша, директор Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији. Како додаје, ако вакцине буду доступне и спроведе се масовна вакцинација пре лета, можемо да очекујемо опуштенију другу половину године.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Откад је кренула борба са вирусом Ковид-19, прошли смо кроз различите фазе, од очекивања да ћемо се лако изборити са вирусом до драматичних ситуација. За ових годину дана, шта је истински било најтеже, планетарно гледано?

– Озбиљан изазов је представљало да, како људи тако и државе, схвате да се ради о озбиљној пандемији која утиче на све аспекте живота, од економије на глобалном, националном и личном нивоу, до здравља, друштвеног живота, али и личног емотивног доживљаја сваког од нас. Добро разумевање озбиљности ситуације предуслов је за солидарност и сарадњу унутар породице, у радном колективу, унутар поједине државе, али свакако и глобално. Солидарност је кључна за доступност драгоцених, али ограничених ресурса за спречавање инфекције и лечење болести. Има много показатеља да је солидарност у одређеним фазама пандемије била на високом нивоу, али има и места за даље унапређење.

Како сте доживели ову борбу, када сте били највише забринути?

– Када је у Србији проглашена ванредна ситуација, ја сам био у иностранству. Како су се границе затвориле, авио-компанија ме је обавестила да ми као страном држављанину неће дозволити укрцавање на повратни лет за Београд. Упео сам да решим ту ситуацију, али је заустављање живота у пролеће 2020. године био јасан показатељ колико оштре могу да буду мере за заустављање епидемије. Практично у исто време ме је министар здравља, др Лончар, позвао тражећи помоћ СЗО у набавци ПЦР тестова за Србију. Имајући у виду све што се дешавало, то је вероватно, за мене лично, био најстреснији дан у току ове епидемије. Ипак, одличном сарадњом и ентузијазмом успели смо да обезбедимо неколико хиљада ПЦР тестова, што је у првој половини марта била велика количина имајући у виду ситуацију на глобалном тржишту у том тренутку.

Какво је ваше мишљење, колико нам је ковид променио животе, јер епидемија није само здравствени проблем, већ и економски, социјални, психолошки…

– Ова пандемија утиче на житоте свих, свуда у свету. Наравно, највише трага је оставила на оне који су изгубили особу коју су волели. Некима је корона вирус оставио дуготрајне здравствене последице, а неки људи ће трпети економске последице зато што су изгубили посао. Пошто се вирус преноси блиским контактом, физичка дистанца, изолација, затварање школа, факултета имају велики утицај на свакодневни живот. У нефункционалним породицама чешће су проблеми зависности и насиља. Повећава се учесталост менталних проблема код многих људи. Уз то треба напоменути да је пандемија још увек у току и да ће да потраје још неко време. То значи да ће трајати релативно дуго да се стање нормализује и да ће неким људима и заједницама бити потребно више година да се опораве.

Како се Србија снашла у свему томе, где смо били добри, а где смо можда грешили?

– Србија је јако брзо пребацила здравствени систем на ковид. За време глобалне несташице успела је да набави завидне количине медицинског материјала и апарата. Из више разлога људи су се понашали јако опуштено, што је био разлог за погоршање епидемиолошке ситуације током лета. Слично као и у другим земљама, постоји одређени број људи који су мишљења да је ковид нешто што се догађа другима, или су убеђени да је ковид безазлена болест. То су већином разлози зашто се овај јесењи талас тако брзо шири, не само у Србији већ у читавој Европи. Бројне славе и празници који су иначе у Србији одлична прилика да се прикаже гостопримство, сада су изузетно велики ризик за ширење заразе.

Како оцењујете, како ће нам изгледати ова година, када ћемо осетити прве знаке „слободе“?

– Одговор на ово питање за сада немам. Очекујемо да ће прва половина године бити слична овој иза нас, јер је епидемија још у току, а за то време вакцинација још неће показати свој максималан утицај на ширење вируса. Ако вакцине буду доступне и спроведе се масовна вакцинација пре лета, очекујем опуштенију другу половину године. То је за сада још увек оптимистичан поглед.

Када је реално очекивати праву масовну вакцинацију у Србији?

– Претходних недеља тек су на глобалну сцену дошле прве вакцине. Њихове су количине ограничене, па не можемо дати процену када тачно почиње масовна вакцинација. Надам се да ће започети до лета, али ћемо за прецизније процене ипак морати да сачекамо још неко време.

Богате земље су прве обезбедиле вакцине, како ће бити са сиромашнима, чему они могу да се надају?

– У току претходних епидемија научили смо се да богате земље најпре побрину за своје грађане. Последњих година СЗО је пуно радила на томе да се државама обезбеди што равноправнија доступност јавно-здравственим добрима. У току ове пандемије СЗО и бројни партнери интензивно су радили како би тестови, лекови, медицинска опрема и вакцине били доступни свим државама. У Ковакс иницијативу, Светске здравствене организације, која има за циљ минималну доступност вакцини, укључило се преко 180 држава, и богате и сиромашне. План је да се у 2021. години преко ове иницијативе обезбеди преко две милијарде доза вакцина.

Како ћете памтити 2020. годину?

– Кина је обавестила СЗО о групи пацијената са упалом плућа непознатог узрока, пре тачно годину дана. Иако је СЗО крајем јануара прогласила јавно-здравствену ванредну ситуацију на међународном нивоу, мало ко је могао да очекује овакву озбиљност пандемије. У фебруару 2020. године др Ханс Клуге, директор СЗО за Европу, дошао је у Србију, у склопу посете земљама Западног Балкана. Србија је прва земља коју је посетио, али је након једног дана прекинуо посету како би отпутовао у Италију због озбиљне епидемиолошке ситуације у тој земљи. Тада смо смо већ сви схватили да нас чека изузетно озбиљна пандемија.

И за крај, када можемо очекивати да коначно одјавимо пандемију?

– Ја се надам у 2021. Али ће нам одговор на то питање дати будућност којој ми можемо да допринесемо нашим одговорним понашањем и вакцинисањем.

Најбитнија симптоматска терапија

Осим вакицне против вируса Ковид-19, помиње се и лек. Какав је лек у питању?

– Још увек нема специфичног лека који би елиминисао вирус. У току су клиничка испитивања различитих лекова и неки од њих су за сада показали минималну ефикасност. Најбитнија је симптоматска терапија, терапија кисеоником и кортикостероидима код оних најтеже оболелих.

Извор: Блиц