Велика субота – Дан када је Христос сишао у Ад да проповеда Јеванђеље мртвима, те се строго обележава у тишини и молитви.
Плаштаница у коју је Јосиф из Ариматеје увио тело Христово након скидања са Крста симболички се на Велики петак износи на Христов гроб, а целива се и на Велику суботу, да би у вечерњим часовима била изнесена испред храма и трипут се око цркве носи а затим поново спушта у гроб.Велика субота или страсна субота својим називом опомиње на Христово страдање. У нашем народу се још назива завалита субота јер упућује на то да ове седмице ваља учинити какво добро или милосрдно дело. У околини Лесковца постоји назив дугачка субота који указује на дуге муке Христове на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини зову је и црвена субота јер се тамо углавном ускршња јаја боје на овај дан и то најчешће у црвену боју.У Републици Српској, Поповом пољу, на Велику суботу „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.Месе се обредни ускршњи хлебови и колачи – ускршњаци. Обично су округли са рупом у средини где се на Васкрс стави јаје. У Хомољу васкршњак оките босиљком и месе додатно мање ускршње колачиће.У југоисточном Банату такође месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Дан је строго посвећен само оним пословима који се односе на прославу најрадоснијег хришћанског дана Васкрса.
Традиција је и да се првог Васкрса, у оним породицама које су добиле принову а где дете није још напунило годину дана, јаја не фарбају и да се таквој деци даје неофарбано јаје. Исто важи и за породице које су имале смртан случај, јаја се не фарбају првог Васкрса након тог догађаја.
По старој традицији на Велику суботу могу се у храмовима обавити крштења оних који су приступили вери и припремили се за то.
