Европска унија и Сједињене државе труде се да формирају што чвршће савезе са азијским демократијама
„ЕУ је била превише наивна.“ Тако је повереник за унутарње тржиште Тери Бретон лапидарно објаснио темељни проблем Уније која је до пре коју годину Кину сматрала „земљом у развоју“.
Све док та „земља у развоју“ није наочиглед ЕУ почела да краде непроцењиво технолошко знање, било стварним лоповлуком, било куповином фирми које га поседују.
И зато је прошле среде Европска комисија представила предлог уредбе којом се настоји решити проблем када стране компаније из трећих земаља уз помоћ државних субвенција преузимају фирме у ЕУ или добјају послове на јавним конкурсима (ово последње се односи на изградњу Пељешког моста).
Иако се Народна Република Кина нигде директно не спомиње, пројекат је усмерен против Пекинга. Чији је мегафон на енглеском – „Глобал Тимес“ одмах реаговао: „Предлог сигнализира све оштрији став ЕУ према Кини, што би могло изазвати економску штету током стагнације широм Европе“. Пекинг режи, дакле љут је, наводи Јутарњи лист у својој анализи.
Љутња је без сумње порасла након што је у суботу током самита ЕУ у Порту одржан видеосамит ЕУ и Индије.
„Разговарали смо о стратешком партнерству Индије и Европске уније, новом почетку преговора о споразуму о слободној трговини. Такође и о низу других активности које се односе на климатске промене, на све могуће глобалне изазове на којима треба да сарађујемо са Индијом, једном од највећих, најутицајнијих и најмногољуднијих земаља света“, рекао је хрватски премијер Андреј Пленковић.
Индија је кључни ривал Кине у Азији, једина земља која се са њом може мерити по величини и броју становника.
САД је задао озбиљан ударац Пекингу кад је почетком ове године председник Џо Бајден одржао видеосамит Квада, стратешког дијалога у којем су још Аустралија, Јапан и – Индија.
Кина је оправдано закључила како је тај пројект усмерен против њених стратешких интереса – стављање свих земаља Пацифика у подређен положај. Пекинг крши споразум о трговини занемарујући вапаје за „међународним поретком који се темељи на међународном праву“.
„Данашњи сусрет је нагласио да делимо интересе, принципе и вредности демократије, слободе, владавине права и поштовања људских права, што подупире наше стратешко партнерство“ – ЕУ и Индија овим су наводом у суботу дефинисале суштину односа.
„Договорили смо се, као две највеће демократије, да ЕУ и Индија имају заједнички интерес у стварању безбедности, просперитета и одрживог развоја у мултиполарном свету“, наведено је у заједничком саопштењу.
Притом ће Брисел морати стално да буде на опрезу јер индијски премијер Нарендра Моди показује озбиљне знаке скретања према ауторитаризму и хинду национализму.
ЕУ намерава да заузме позицију глобалног лидера у зеленој транзицији и у тај пројект укључује Индију, а централно место припада „партнерству у повезивању“ или наставку преговора о трговинским и инвестиционим односима.
О томе се разговарало још почетком века, али без већег успеха. Кинеска претња деловала је као катализатор, што се види из следећег: „Наше партнерство промовисаће транспарентну, одрживу, укључиву, свеобухватну повезаност засновану на правилима, која се базира на начелима социјалне, економске, фискалне, климатске и еколошке одрживости и једнаким условима за економске субјекте“. Већина наведеног апострофира се као главни проблем у сарадњи с Кином.
Закључак је да Европска унија и Индија планирају да прошире сарадњу и на треће земље и регије, у Африци, Средњој Азији и индо-пацифичком подручју како би се „изградила дигитална, енергетска, транспортна и повезаност људи са људима“. А то је конкуренција кинеском пројекту „Један појас, један пут“.
Извор: Курир.рс/Јутарњи лист
