Некадашњи комадант нишког одреда жандармерије, помоћник комаданта жандармерије, који се борио у Славонији и на Косову, пуковник Радослав Митровић, гостовао је у емисији Голи живот код Миломира Марића и говорио о бројним догађајима из турбулентних деведесетих година прошлог века.
По завршетку петооктобарског пуча и доласку ДОС на власт, Митровић се нашао у немилости новог режима и завршио је у затвору.
О том периоду, он већ на почетку интервјуа каже:
– Ми који смо бранили земљу постали смо терет новој власти и новој држави. Више поштовања имали су они који су одбили да бране Србију и да извршавају задатке – навео је Митровић.
Говорећи о Земунском клану и њиховој улози у убиству тадашњег премијера Зорана Ђинђића, Митровић истиче да је њихов циљ био далеко већи.
– Њихов план био је преузимање комплетне контроле над државом. Убиство Ђинђића био је само први корак, хтели су да иду даље – навео је између осталог Марићев гост.
За време свог боравка у Централном затвору, Митровић је имао прилику из прве руке да види у каквим условима је живео један од Земунаца, а касније сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи.
– Багзи је био привилегован, био је у соби председника Милошевића у Централнон затвору. Његова робија је боља него годишњи одмор – навео је пуковник.
Он је испричао како је Душан Крсмановић, један од високопозиционираних припадника Земунског клана, коме се на терет стављају бројна убиства, отмице, диловање дроге, славио када је добио само 20 година робије.
– Он је сарађивао, све је објаснио, на његовим исказима темељи се пресуда против атентатора на Ђинђића. Очекивао је 40 година, а када је добио 20, частио је недељу дана. Није знао шта ће од среће – констатовао је Митровић.
Извор: Република.рс
