6. октобра 2021, у осамдесет деветој години, преминуо је наш познати певач Аца Степић.
Аца Степић је своју богату каријеру завршио у статусу истакнутог естрадног уметника. Велики уметник претрпео је и велике боли. Пре тридесетак година изгубио је сина јединца Миодрага, доктора стоматологије, а пре две године остао је и без животне сапутнице Наде, са којом је провео шездесет две године у браку.
– Откад сам изгубио сина никад више нисам узео хармонику. Кад сам изгубио и жену свог живота („шеснаест јој лета беше када сам је заволео“), пожелео сам само једно – нека живе песме моје.
2016. године ПГПРТС је објавио троструки ЦД Аце Степића под називом „Нека живе песме моје“. 2020 године Аца Степић је објавио књигу „Нека живе песме моје“. 6. октобра 2021, у осамдесет деветој години, преминуо је маестро Аца Степић.
Аранжирао је и одсвирао са својим ансамблом и на својој хармоници неке од највећих хитова народне музике свих времена „О мајко, мајко“ (Мехо), „Очи једне жене“ (Тозовац), „Срце гори, јер те воли“ (Силвана), „Љубави животе мој“ (Тома), „Циганка сам лепа, витка“ (Сафет), „Крао сам љубав твоју“ (Квака), „Врати се Нено, врати“ (Мустафа Реџић), „И сутра опет тачно у два“ (Аца Матић), „Пастирица“ (Раде Петровић)…
– Рођен сам 25. августа 1932. у крају виолиниста, у Великом Пољу код Обреновца. Мој отац Миодраг је био виолиниста, имао свој оркестар и свирао по свадбама у нашем крају. Имао сам и брата Тиосава, осам година старијег од мене, од кога сам заволео хармонику и научио прве тонове – причао је Аца Степић у Музичкој апотеци.
Фото: Pixabay.com
Извор: Еспресо
